Zgrušavanja nakon primanja AstraZeneke i dalje nepoznanica

Zdravlje 06. apr. 202113:15 > 13:303 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Pitanja da li su retki, ali ozbiljni slučajevi zgrušavanja krvi kod onih koji su primili vakcinu AstraZeneke češći nego u opštoj populaciji i, ako jesu, šta ih prouzrokuje i dalje potkopavaju poverenje u tu vakcinu.

Evropska agencija za lekove (EMA) zaključila je da su koristi te vakcine veće od rizika i da ona treba i dalje da se koristi, a ta institucija će iduće nedelje objaviti ažuriranu procenu.

Šta je zaključeno?

Krvne ugruške koji su se dogodili kod ljudi nakon vakcinacije AstraZenekom Francuska agencija za lekove (ANSM) opisuje kao „veoma atipične“.

Povezane vesti

„Ova tromboza velikih vena je neuobičajeno locirana u mozgu i još ređe, u probavnom sistemu“, komentariše ta agencija.

Povezuje ga i sa stanjem koje karakteriše abnormalno nizak nivo trombocita u krvi čija je uloga da zgušnjavaju krv kako bi se zaustavilo ili sprečilo krvarenje.

Nemačka agencija za regulaciju lekova, „Paul Ehrlich Institut“ (PEI), sredinom marta postala je prva nacionalna agencija koja je govorila o povišenom broju slučajeva sa retkim cerebralnim krvnim ugrušcima, većinom kod mlađih i žena srednje dobi.

Neki specijalisti upućuju na takozvanu diseminiranu intravaskularnu koagulaciju (DIC) u kojem se ugrušci stvaraju u celom telu.

To stanje, koje se pojavljuje i u ekstremnim slučajevima sepse, uključuje „i trombozu i hemoragiju“, rekla je Odil Lune članica naučnog tela koje savetuje vladu u Parizu, za francusku agenciju France Presse.

Povezanost sa vakcinom

„Kauzalna veza sa vakcinom nije dokazana, ali je moguća, a daljnja analiza se nastavlja“, objavila je EMA prošle nedelje. Agencija će o tom pitanju ponovno raspravljati između 6. i 9. aprila.

Drugi stručnjaci su jasniji oko simptoma vakcina britansko-švedskog proizvođača.

„Moramo da prestanemo sa spekulacijama da li postoji povezanost ili ne – svi ovi slučajevi pokazuju simptome tri do deset dana nakon vakcinisanja AstraZenekom“, rekao je za norvešku televiziju Pal Ondri Olm, čelnik tima nacionalne bolnice u Oslu koji se bavi ovim slučajevima.

„Nismo pronašli nijedan drugi okidač“, dodao je.

Norveška agencija za lekove podržala je tu procenu, a jedan od njenih čelnih ljudi Stajnar Madsen rekao je kako „verovatno postoji povezanost sa vakcinom“.

Francuski ANSM je na kraju objavio da postoji „mali“ rizik od „vrlo neuobičajene vrste tromboze sličnog kliničkog profila i jednakog vremenskog okvira“.

Koliki je rizik?

EMA je do 31. marta identifikovala 62 slučaja cerebralne tromboze venskih sinusa (CVST) u svetu, od kojih su 44 u Evropi gde je dato 9,2 miliona doza AstraZeneke, piše France Presse.

Smrću je rezultiralo 14 od tih slučajeva, iako se ne može konačno povezati sa tom retkom vrstom tromboze, rekla je prošle nedelje Emer Kuk iz EMA.

U Nemačkoj je zabeležen 31 sumnjiv slučaj CVST. Kod njih 19 je otkriven i pad broja trombocita, a umrlo je devetero ljudi, objavio je „Paul Ehrlich Institut“.

Nemci su vakcinisali 2,8 miliona stanovnika, što znači da je bilo nešto više od jednog slučaja takvih nuspojava na 100 hiljada doza.

Za Francusku ta stopa iznosi 12 slučajeva i četiri smrti na 1,9 miliona doza, a u Norveškoj pet slučajeva i tri smrti na 120 hiljada doza.

Velika Britanija, koja je AstraZenekom vakcinisala više stanovnika od bilo koje države, sa 18,1 miliona doza, do subote je imala 30 slučajeva zgrušavanja od kojih se sedam završilo smrću.

Ali, kao što je slučaj sa svim lekovima, rizici se uvek moraju suprotstaviti njihovim koristima.

„Svi bi hteli da imaju lekove koji su 100 odsto sigurni, ali to jednostavno ne postoji“, rekao je Adam Fin, profesor pedijatrije na univerzitetu Bristol, komentarišući zabrane vakcine AstraZeneke u Nemačkoj i drugim zemljama.

„Trenutno je najveći rizik u svetu za naše živote kovid-19“, dodao je Fin.

„Moramo da ostanemo usredsređeni na potrebu da sprečimo da ta bolest odnese još milione života pre nego što bude stavljena pod kontrolu, a jedini efikasan način da to učinimo je putem vakcinacije“.

EMA je istog stava.

„Koristi AstraZenekine vakcine u sprečavanju kovida-19, uz svoj povezan rizik od hospitalizacije i smrti, veći je od rizika nuspojava“, saopštila je EMA krajem marta.

Faktori rizika?

Većina slučajeva cerebralne tromboze dogodili su se kod mlađih od 65, ali nije moguće izvući bilo kakve zaključke o starosnoj grupi jer je vakcina do danas data većinom mlađim stanovnicima.

Činjenica da je većina slučajeva zabeležena kod žena potencijalno samo reflektuje činjenicu da među zaposlenima u zdravstvu, koji su bili u prioritetoj grupi za vakcinisanje, većinu čine žene, piše France Presse.

„Trenutno provera nije identifikovala nijedan specifičan faktor rizika, poput godina starosti, pola ili ranijih poremećaja zgrušavanja u istoriji bolesti“, saopštila je EMA.

Usprkos tome, nakon što su već sredinom marta neke države pauzirale vakcinisanje AstraZenekom, neke države su to učinile ponovo.

Nemačka je prošle nedelje odlučila da prestane da koristi tu vakcinu kod mlađih od 60, a Kanada i Francuska za mlađe od 55. Švedska to vakcinom ne vakciniše mlađe od 65.

„Nemamo samo jednu vakcinu, imamo ih nekoliko“, napisala je Sandra Siezek, profesorka virusologije na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, za časopis „Science“ i dodala:

„Zbog toga ograničavanje korišćenja AstraZeneke na stariju populaciju meni ima smisla“.

Norveška i Holandija su preduzele radikalniji korak i u potpunosti suspendovale vakcinaciju AstraZenekom.

Moguća objašnjenja?

Za sada postoje samo hipoteze, a očekuje se da će EMA iduće nedelje reći koje od njih su izglednije.

U istraživanju objavljenom krajem marta koje još nije prošlo recenziju, nemački i austrijski naučnici su ukazali na poznati biološki mehanizam koji bi mogao da objasniti rast broja slučajeva atipične tromboze.

Vakcina AstraZeneke, napisali su oni, povezano je sa poremećajem zgrušavanja „koji klinički liči na trombocitopeniji izazvanoj heparinom (HIT)“.

HIT je retka i ozbiljna reakcija imunog sistema na taj lek protiv zgrušavanja krvi.

Autori istraživanja, predvođeni Andreasom Grajnaherom sa Univerziteta u Grajsvaldu, predložili su ime za tu pojavu koju opisuju kao novi sindrom: “ vakcinom izazvana protrombotska imunološka trombocitopenija (VIPIT)“.

Istraživači nacionalne bolnice u Oslu ranije su ukazivali na to da slučajeve možda izaziva „moćan imunološki odgovor“ na vakcinu.

Udruženje francuskih naučnika i lekara „Na strani nauke“, tvrdi da se imunološki odgovor možda događa zbog slučajnog umetanja igle u venu, umesto u mišić u gornjem delu ruke.

 

Komentari

Vaš komentar