Zašto se koža na prstima nabora kada se drži pod vodom, a na ostatku tela ne?

Zdravlje 22. jun. 202223:51 > 23. jun. 2022 00:011 komentar
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Koža na vrhovima prstiju i nožnim prstima smežura se kada se duže drži u vodi. To ste sigurno primetili kada plivate u bazenu, jednostavno prsti dožive dramatičnu transformaciju.

Da li je to adaptacija koja nam je pomogla u našoj evolucijskoj prošlosti i šta to danas može da otkrije o vašem zdravlju?

Povezane vesti

Ova upečatljiva promena poznata je, ali i zbunjujuća. Samo se koža na prstima ruku i nogu nabora kada je uronjena u vodu, dok ostali delovi tela poput podlaktica, torza, nogu i lica ostaju nepromenjeni.

Ova promena kože izazvana vodom  već dugo okupira misli i rad naučnika. Većinu je sve to zbunjivalo. Možda je još intrigantnije ono što smežurani prsti mogu da otkriju o našem zdravlju.

Potrebno je oko 3,5 minute u toploj vodi da bi se koža na vrhovima prstiju smežurala, dok na hladnijim temperaturama može potrajati i do 10 minuta. Međutim, većina studija otkrila je da je potrebno oko 30 minuta kako bi se postigla maksimalna količina nabora.

Nabori vrhova prstiju obično su se smatrali pasivnim odgovorom gde su gornji slojevi kože natekli dok je voda preplavila ćelije procesom poznatim kao osmoza – gde se molekuli vode kreću preko membrane kako bi izjednačili koncentraciju rastvora sa obe strane. Ali još 1935. godine naučnici su sumnjali da u procesu ima više od ovoga.

Lekarii koji su proučavali pacijente sa povredama koje su presekle srednji nerv, jedan od glavnih nerava koji se proteže niz ruku do šake, otkrili su da im se prsti nisu naborali.

Srednji nerv pomaže u kontroli takozvanih simpatičkih aktivnosti kao što su znojenje i sužavanje krvnih sudova. Njihovo otkriće ukazalo je nato da je nabore na vrhovima  prstiju izazvane vodom zapravo kontrolisao nervni sistem.

Kasnije studije lekara 1970-ih pružile su dodatne dokaze o tome i predložile su korišćenje uranjanja ruku u vodu kao jednostavan test za procenu oštećenja nerava koje bi moglo da utiče na regulaciju nesvesnih procesa poput protoka krvi, piše BBC, prenosi N1 Zagreb.

Komentari

Vaš komentar