U pandemiji sve više ljudi pati od nesanice

Zdravlje 18. maj. 202121:56 > 22:02
Podeli:
Izvor: Foto: Shutterstock

Tokom pandemije više ljudi nego što je uobičajeno počelo je da pati od nesanice. Zabrinutost za lično i zdravlje najbližih, finansijski problemi i ograničeni socijalni kontakti izazivaju stres i nesigurnost. 

„Napetost je neprijatelj dobrog sna“, kaže psiholog dr Hans-Gunter Ves, jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za poremećaje spavanja i član izvršnog odbora Nemačkog društva za istraživanje sna (DGSM).

Povezane vesti

„Činjenica da su nam dani manje strukturirani pogoršava situaciju“, dodaje dr Dora Triš, direktorka Laboratorije za san u nirnberškoj bolnici i takođe članica DGSM-a.

Kada ljudi rade od kuće, mogu da imaju problem sa odvajanjem privatnog i poslovnog života, manje se izlažu dnevnome svetlu i manje vežbaju.

„Kada provodite toliko vremena u zatvorenom, telo vam ne razabira dobro dnevnu promenu svetla i tame“, kaže Triš i dodaje da zbog toga možda uveče nećete automatski biti pospani.

Ali nekima rad od kuće pomaže kada je u pitanju bolji san, posebno onima kojima je teško da ujutru ustaju zbog posla. Sada mogu duže da spavaju i osećaju se odmornije.

Bez obzira na to da li je nesanica povezana sa pandemijom ili ne, stručnjaci za san imaju nekoliko saveta.

„Da biste lako zaspali, morate da se osećate sigurno i opušteno, to važi za sve“, ističe Ves, ali kako ćete to postići, to zavisi od osobe do osobe, „svakako bi trebalo da pokušate“.

„Mnogima pomaže ako stvari koje ometaju san drže dalje od spavaće sobe“, kaže Ves. I zbog toga, ako ste svoju spavaću sobu pretvorili u kancelariju, trebalo bi da spavate u drugoj sobi, ukoliko je to moguće.

Triš savetuje da se u krevetu radi što manje onoga što nije povezano sa spavanjem, poput gledanja televizije.

„Vaš um mora da zna da je krevet mesto za spavanje“ dodaje Triš.

Trebalo bi da odvojite vreme i za mentalno distanciranje od svakodnevnih problema pre odlaska u krevet, a to znači da više nećete gledati vesti ili emisije o pandemiji pre odlaska na spavanje jer vas to može uzrujati.

Ali misli ponekad nastave da jure bez obzira na to što radite. Ako se prevrćete u krevetu, Ves savetuje da ustanete.

„Koliko god to bilo teško, trebalo bi da ostanete mirni“, rekao je i objasnio da ležanje u budnom stanju i brojanje koliko još ima sati do alarma samo pogoršava stres, a stres ne vodi spavanju.

Kad ustanete iz kreveta, trebalo bi da činite nešto opuštajuće poput slušanja lagane muzike.

„U nekom trenutku pospanost će doći sama“, kaže Triš.

Kako bi se takve situacije izbegle, dobro bi bilo da idete u krevet ne zato što je došlo vreme za spavanje, već kad ste zaista pospani.

Dobar san zavisi i od količini fizičke aktivnosti i izloženosti svežem vazduhu tokom dana.

U spavaćoj sobi bi trebalo izbegavati elektronske uređaje jer plavo svetlo koje emituju, na primer, mobilni telefoni suzbija otpuštanje melatonina, hormona koji nas čini pospanim.

„Zato onima koji imaju problema sa nesanicom savetujem da pre spavanja čitaju knjigu ili prelistaju neki časopis“, napominje Triš.

Ako ništa ne uspe i loše spavate najmanje tri noći nedeljno tokom dužeg perioda, najbolje je da posetite stručnjaka.

„Dobar san je regenerativan, važan je za dobro zdravlje i svakome je potreban“, zaključila je Triš.

Komentari

Vaš komentar