Trećina pacijenata prijavila dugotrajne simptome šest do 12 meseci nakon kovida

Zdravlje 07. mar. 202213:32 > 13:386 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Skoro trećina osoba koje su preležale kovid prijavila je bar jedan perzistirajući simptom šest do 12 meseci nakon zaraze koronavirusom, pokazalo je dansko istraživanje sprovedeno na 152.000 osoba. 

Studijom je obuhvaćena jedna od do sada najvećih grupa koju su činili oboleli od kovida, a važno je naglasiti da ispitanici nisu bili hospitalizovani zbog posledica te bolesti.

Povezane vesti

Njihovo stanje praćeno je duže u odnosu na ostale, ranije sprovedene veće studije, objavili su naučnici sa danskoga „State Serum Institute“ (SSI), vodećeg naučnog tela u području zaraznih bolesti.

Studija bazirana na upitniku pokazala je da su njeni učesnici najčešće prijavljvali dugotrajne simptome poput promene čula mirisa i ukusa, ali i konstantni umor.

Istraživanje je sprovedeno između septembra 2020. i aprila 2021., znatno pre pojave omikron soja. Anketom su upoređeni odgovori 61.000 osoba koje su bile pozitivne na koronavirus šest, devet ili 12 meseci ranije, sa odgovorima osoba iz grupe od 91.878 ispitanika, koju su bili negativni na testiranju.

Sveukupno je 29,6 odsto ispitanika koji su na testiranju bili pozitivni na kovid prijavilo bar jedan trajni fizički simptom šest  do 12 meseci nakon infekcije, u poređenju sa 13 odsto osoba u kontrolnoj grupi.

Više od polovine pozitivnih na kovid oseća dugotrajne simptome

Nešto više od polovine, 53,1 odsto, osoba sa pozitivnim rezultatima testiranja na kovid reklo je da su u peripdu od šest do 12 meseci nakon početka infekcije osećali mentalnu i/ili fizičku iscrpljenost, da imaju probleme sa spavanjem ili su navodili razne kognitivne probleme. U kontrolnoj grupi takve probleme je prijavilo 11,5 odsto ispitanih.

Studija koja još nije prošla recenziju, pokazala je da su među osobama koje su preležale kovid češći i novodijagnostikovni slučajevi anksioznosti i depresije.

Autor studije Anders Piter Hvid, profesor epidemiologije na SSI, rekao je da su rezultati studije još jedan pokazatelj da bi kreatori politika morali da uzmu u obzir pomenute dugotrajne posledice kovida o kojima se sve više govori.

„To bi trebalo uzeti u obzir kada odmeravate rizike i koristi medicinskih intervencija i vakcinacije“, rekao je, dodavši da je potrebno sprovesti i dodatna istraživanja.

Dosadašnje procene o prevalenciji dugotrajnog kovida variraju.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) novonastali sindrom naziva post-kovid stanjem koje karakterišu neki trajni simptomi, poput umora ili nedostatka daha, a javljaju se tri meseca nakon početka infekcije i traju najmanje dva meseca.

SZO procjenjuje da ovakvi simptomi zahvataju između 10 i 20 posto obolelih.

Dejvid Strejn, predavač na Medicinskom fakultetu Univerziteta Ekster u Velikoj Britaniji, koji nije učestvovao u studiji, rezultate izveštaja ocenio je „prilično zabrinjavajućima“.

“ Ako bude omikron prouzrokovao dugi kovid u jednakom procentu kao i raniji sojevi koronavirusa, u idućih 12 meseci mogli bismo imati veliku krizu pacijenata narušenog zdravlja, naročito s obzirom na broj ljudi koji su bili izloženi ovom podtipu koronavirusa“, rekao je Strejn.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar