Treća doza i vakcinacija dece – dva goruća pitanja

Zdravlje 08. avg. 202110:13 > 10:1424 komentara
Podeli:
Izvor: Foto: Shutterstock

Treća doza i vakcinacija dece su dva trenuto goruća pitanja vezana za pandemiju oko kojih se lome koplja širom sveta

Voditelj Odeljenja za virusnu imunologiju u Helmholc centru za infektivna istraživanja u nemačkom Braunšvajgu Luka Čičin-Šain kaže kako još nema dovoljno podataka za davanje odgovora na pitanje da li će treća doza biti potrebna za sve i kako da znamo koliko imunološka zaštita traje, piše Večernji list.

Povezane vesti

On ističe da jedna nova i dobro kontrolisana studija iz Izraela govori da imunološka zaštita slabi s vremenom, ali da je iz studije jasno da je većina osoba koje su vakcinisane u januaru i februaru i dalje bila dobro zaštićena od virusne infekcije u junu i julu.

„Zbog toga nije jasno da li je treća doza preko potrebna već na jesen“, kaže Luka Čičin-Šain i dodaje da će treća doza na kraju verovatno biti potrebna onima čiji imunološki sistem nije dobro reagovao na prvu i drugu dozu.

On takođe dodaje da je u jednoj kliničkoj studiji iz Francuske treća doza vakcine pomogla osoba s teško narušenim imunitetom koje nisu razvile antitela nakon druge doze. Zbog toga bi, kaže, treća doza imala smisla za osobe s presađenim organima koje moraju da piju imunosupresivne lekove.

„Za starije osobe, čiji imunološki sistem takođe nije efikasan, još nema jasnih rezultata i da li je to preko potrebno i  u kom procentu“, zaključuje on i podseća da se Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izjasnila protiv šire primene treće doze, ali ne zato što bi ona škodila, nego zato što su te doze vakcina još potrebne kao prve doze za brojne osobe u zemljama u razvoju.

Osim o trećoj dozi, uveliko se raspravlja i o vakcinaciji dece od 12 do 17 godina.

„Rezultati kliničkih studija govore da vakcina deluje vrlo efikasno kod tinejdžera i nema bitnih nuspojava. U Americi je oko dva miliona tinejdžera već dobilo vakcinu, a kao najvažnija nuspojava zabeležen je miokarditis kod oko 60 dečaka na milion vakcinisanih, pri čemu je to kod devojčica zabeleženo osam puta ređe“, kaže Luka Čičin-Šain, ali upozorava i da se postavlja pitanje u kojoj meri vakcinacija ima smisla s obzirom na blagu kliničku sliku koja je uobičajena kod mladih ljudi.

„Infekcije tinejdžera i mladih ljudi vrlo su česte, ali samo će otprilike jedan na tri hiljade inficiranih tinejdžera razviti komplikacije u smislu miokarditisa ili multisistemskih upalnih promena, što dovodi do hospitalizacija, pa čak i smrti. Na milion zaraženih tinejdžera uzrasta od 12 do 17 godina beleži se oko jedan do dva smrtna slučajeva“, kaže Čičin-Šain i poručuje da analiza rizika i benefita američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ipak jasno ide u prilog vakcinisanju dece i mladih.

Evropska agencija za lekove (EMA) dala je zeleno svetlo za vakcinisanje dece i mladih još krajem maja, ali još uvek nije obavezno, podsjeća Večernji list.

Komentari

Vaš komentar