Stojanović o novoj preporuci: Kao svaki lek, ni aspirin ne uzimati na svoju ruku

Zdravlje 29. apr. 202209:47 > 10:162 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Nove preporuke o korišćenju aspirina su samo to - preporuke, a svakom pacijentu treba pristupati individualno i u zavisnosti od toga u kakvom je zdravstvenom stanju, savetovati primenu leka ili ne, kaže za N1 farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta Radan Stojanović.

Nakon višegodišnjih preporuka redovnog uzimanja aspirina za sprečavanje srčanog i moždanog udara, naučnici sada vide malo koristi za većinu zdravih ljudi i kažu da može da doprinese riziku od krvarenja u stomaku ili mozgu koje raste kako osoba stari. Radna grupa američke preventivne službe završila je svoje najnovije preporuke o režimima niskih doza aspirina i sada kaže da ljudi stariji od 60 godina ne bi trebalo da uzimaju aspirin na dnevnom nivou za primarnu prevenciju srčanih problema, u većini slučajeva. Ako imate između 40 i 59 godina, USPSTF ostavlja vama i vašem lekaru da odlučite da li treba da uzimate aspirin na dnevnom nivou u određenim okolnostima.

POVEZANE VESTI

„Pričamo o aspirinu, acetilsalicilnoj kiselini, to je dobro poznati lek, imamo iskustva s njim više od 120 godina. On je dobro poznat analgetik, antipiretik, antiinflamatorni lek, a ispoljava i antiagregaciona svojstva. Preporuke o kojima se priča odnose se na ta antiagregaciona svojstva, odnosno sposobnost da spreči nakupljanje trombocita i stvaranje tromba i sve posledice toga“, rekao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, prilikom primene svakog leka, pa i aspirina, moraju da se znaju dve stvari - odnos koristi i rizika, kao i razliku u primeni u primarnoj ili sekundarnoj prevenciji.

"Prvo je odnos koristi i rizika - korist je takva da sprečava neželjenje kardiovaskularne događaje, kao što je moždani udar, infarkt miokarda i smrtnost od bilo kog drugog zroka, a rizici su mogućnost nastanka krvarenja. Druga stvar - treba razlikovati primenu aspirina u primarnoj i u sekundarnoj prevenciji", objašnjava Stojanović.

A šta savetuju nove preporuke?

"Ove preporuke fokus stavljaju na primarnu prevenciju, dakle kod ljudi koji nemaju kardiovaskularna oboljenja. Generalno se smatra, u toj grupi ljudi je veći rizik nego korist, ali detaljnom analizom po uzrasnim grupama dolazimo do zaključka, to su ove preporuke, koje kažu da kod svih ljudi uzrasta 40 do 59 godina koji nemaju kardiovaskularne bolesti treba izračunati 10-ogodišnji rizik od pojave tih bolesti. Ako je taj rizik veći od 10 posto, onda dolazi u obzir primena acetilsalicilne kiseline, ali opet na individualnom nivou", naglasio je Stojanović.

Novo u preporukama Radne grupe američke preventivne službe je, kaže Stojanović, da se ta starosna granica spustila sa 50 na 40 godina.

"I drugo - ljudima starijim od 60 godina ne treba davati acetilsalicilnu kiselinu u primarnoj prevenciji, jer nema koristi od njihove primene", dodaje.

Kada je reč o sekundarnoj prevenciji kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima, tu se primena aspirina preporučuje.

"To su situacije u kojima je pokazano da primena acetilsalicilne kiseline dovodi do korisnih efekata. I ona se daje pacijentima kod kojih ne postoje kontraindikacije", navodi Stojanović.

Tokom pandemije koronavirusa, mnogim pacijentima je savetovano uzimanje aspirina.

"Terapija kovida doživela je promene tokom vremena, kako smo saznavali o virusu više, i u jednom trenutku se pojavio i aspirin kao jedan od ponuđenih opcija. Sve što važi za primenu primarne i sekundarne prevencije, važi i za kovid. Niko ne sme da uzima taj lek na svoju ruku", kazao je sagovornik N1.

Vodiči su, naglašava, samo saveti. "A konačnu odluku treba doneti individualno, za svakog pacijenta", zaključio je.

Komentari

Vaš komentar