Srpska naučnica iz SAD: Pravimo nova tkiva, popravljamo pluća, regenerišemo srce

Zdravlje 02. jun. 202117:4613 komentara
Podeli:

Srpska naučnica Gordana Vunjak-Novaković, koja je u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače i nominovana u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini, za N1 pojašnjava da je za njenu nominaciju zaslužno istraživanje kojim, zajedno sa svojim timom, pokušava ili da pravi ili da regeneriše u organizmu više različitih tkiva koja su sklona opadanju, gubljenju funkcije, bilo zbog bolesti, bilo zbog povreda.

„Procena je da će tokom sledećih desetak godina tri četvrtine populacije ljudi imati u sebi neke delove sa kojima nisu rođeni. I sada medicina radi na tome da se naša tkiva zamenjuju kada je to neophodno“, kaže Vunjak-Novaković, koja je i profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva žena i Srpkinja koja je postala članica Nacionalne akademije inženjerstva SAD.

Povezane vesti

Govoreći o toku inženjerstva tkiva, ona kaže da startuju od ćelija koje se izvdoje iz našeg organizma iz vrlo malog uzorka krvi.

„Sada postoje metode da se od tih matičnih ćelija naprave različite vrste ćelija kao što su ćelije mišića, kostiju, pluća. Potom ih kombinujete sa biomaterijalima i gajite ih pod uslovima koji imitiraju što je moguće više uslove koji postoje u našem organizmu tokom razvoja tog tkiva. To znači da ako pravite parče kosti, onda biste napravili ćelije koje se normalno nalaze u našim kostima, stavili biste ih na biomaterijal koji je mineralizovan, čvrst, ima proteine koje normalno koštana matrica sadrži, i gajili biste ih pod uslovima koji pogoduju razvijanju kostiju“, pojašnjava naučnica.

Kaže da su do sada opisanu metodologiju koristili da naprave delove kostiju, „to je već u fazi kliničkih ispitivanja, da popravljamo oštećena pluća, i jako puno radimo na regeneraciji srčanog mišića“.

„Omogućavamo ćelijama da rade svoj normalan posao na taj način što im van organizma stvaramo uslove koji odgovaraju onima u organizmu. Ćelije su veoma pametne i one na te uslove odgovaraju i u stvari ono što vidimo da se dešava u laboratoriji u velikoj meri podseća na proces u našem organizmu i ima za cilj pravljenje funkcionalnog tkiva“, navodi Vunjak-Novaković.

Na pitanje koliko je zahtevno istraživanje, kaže da je timski rad ključan da se nešto uradi, jer nijedna struka ne može od početka do kraja sama da napravi funkcionalno tkivo.

„Druga komplikovana stvar je obezbediti uslove, znati koji faktori treba u kom trenutku i na koji način da se uvedu u sistem i stave na raspolaganje ćelijama. To je jako teško“, ističe naučnica.

Upitana koliko dugo se radi na ovakvim istraživanjima, ona navodi da je to kompleksan i dugotrajan proces i da je nekad potrebno da prođe i 20 godina dok do pacijenta ne dođe konačni proizvod.

Navodi da kada se radi o inovativnoj tehnologiji, prvo se preda patent, pa se potom objavi rad u stručnoj literaturi, te slede predklinička i klinička ispitivanja.

Navodi da su ispitivanja za kosti radili na svinjama, jer su one slične čoveku i po veličini i po metabolizmu.

Pluća oštećena kovidom

Na pitanje dokle je njen tim stigao sa razvojem tehnologije za oporavak pluća oštećenih kovidom, ona navodi da je to „jedan od najkomplikovanijih projekata na kojima smo ikada radili i sa najvećim potencijalom“.

„Do sada smo uspeli da pluća donora koja se dostavljaju klinikama za transplantaciju, pacijentima koji nemaju nikakvo drugo rešenje, koji su u poodmakloj fazi opadanja funkcije pluća, a broj pluća koji stižu od donora je apsolutno nedovoljan i on se i dalje smanjuje jer su bolnice primorane da veliki broj tih pluća od donora odbace pošto ne zadovaljavaju kriterijume za transplantaciju, dakle uspeli smo da razvijemo tehnologiju koja nam omogućava da ta pluća zadovolje standarde za transplantaciju. To je nešto što može da pomogne u perspektivi, nismo još u kliničkoj fazi, perspektiva i cilj procesa je da pomognemo da se poveća broj pluća za transplantaciju“, kaže Vunjak-Novaković.

Dodaje da se „ispostavilo da ta tehnologija omogućava i da pluća održavamo u vitalnom stanju duži period van organizma, i to sad otvara mogućnost ispitavanja regeneracije, koristeći ta pluća koja su van organizma“.

Komentari

Vaš komentar