Skoro 40 odsto građana Srbije nije fizički aktivno, više žene nego muškarci

Zdravlje 10. maj. 202213:30 > 13:57
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Međunarodni dan fizičke aktivnosti predstavlja globalnu inicijativu koju svake godine pod sloganom "Kretanjem do zdravlja" obeležavaju članice Svetske zdravstvene organizacije kako bi promovisale fizičku aktivnost kao ključnu za zdravlje i dobrobit čoveka.

Ova inicijativa je pokrenuta nakon objavljivanja Izveštaja o svetskom zdravlju 2002. godine, gde se navodi da se fizička neaktivnost, uz nezdravu ishranu i upotrebu duvana, nalazi među glavnim rizicima koji doprinose globalnom obolevanju i smrtnosti od hroničnih bolesti.

Povezane vesti

Promene u životnoj sredini i u načinu života, nastale usled brze globalizacije i urbanizacije predstavljaju sve veće izazove u današnje vreme. Hronične bolesti koje se u velikoj meri mogu sprečiti kao što su kardiovaskularne bolesti, moždani udar, dijabetes, karcinom i respiratorne bolesti uz pandemiju gojaznosti sada su glavni uzroci smrti i invaliditeta širom sveta.

Biti fizički aktivan jedna je od najvažnijih radnji koju ljudi svih starosnih grupa mogu preduzeti da bi poboljšali svoje zdravlje. Istraživanja pokazuju da je fizička aktivnost korisna za sve: za muškarce i žene, malu decu i starije osobe, žene u trudnoći ili nakon porođaja, osobe koje žive sa hroničnim bolestima ili invaliditetom, ali i za osobe koje žele da smanje rizik od hroničnih bolesti.

Postizanje koristi od fizičke aktivnosti zavisi od naših ličnih napora da povećamo sopstvenu aktivnost, kao i aktivnosti u porodici, sa prijateljima i kolegama.

Redovna fizička aktivnost ima više zdravstvenih prednosti 

Fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na kognitivni razvoj, motoričke veštine, muskuloskeletno zdravlje, samopoštovanje, društvenu integraciju, akademska postignuća i opšte blagostanje dece i adolescenata.

Kod odraslih, fizička aktivnost doprinosi prevenciji i kontroli nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, karcinom (posebno dojke i debelog creva) i dijabetes, i smanjuje rizik od prerane smrti i ukupnu smrtnost.

Efekti fizičke aktivnosti na naše zdravlje zavise od više individualnih faktora, uključujući početni nivo zdravstvene forme i nasledni faktor.

Fizička neaktivnost

Globalne procene pokazuju da je 81 odsto adolescenata nedovoljno fizički aktivno (77,6 odsto dečaka i 84,7 odsto devojčica). Među odraslim osobama, prevalencija nedovoljne fizičke aktivnosti bila je od 27,5 odsto do 23,4 odsto kod muškaraca i 31,7 odsto kod žena.

Takođe, preuranjene smrti - 9,0 odsto, smrtnost od svih uzroka - 7,2 odsto i smrti od kardiovaskularnih bolesti - 7,6 odsto se mogu pripisati fizičkoj neaktivnosti, pri čemu su uočene razlike između zemalja sa niskim, srednjim i visokim dohotkom.

Prema Istraživanju zdravlja stanovnika Srbije sprovedenog 2019. godine u Republici Srbiji, oko 41 odsto ispitanih stanovnika je nedovoljno fizički aktivno (žene - 46 odsto, muškarci - 36 odsto), stoji na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Populacija od 15 i više godina u proseku sedi 4,7 sati dnevno, a u Beogradskom regionu čak oko 5,8 sati. Bar 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provede samo 9,7 odsto ispitanika.

Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23,0 odsto stanovništva Srbije starosti 15 i više godina - najviše u Beogradskom regionu (34,9 odsto ), kod najmlađih (28,3 odsto ) i starijih od 75 godina (35,1odsto ), stanovnika gradskih naselja (26,2 odsto ), sa najvišim prihodima (30,2 odsto)  i najobrazovanijih (32,2 odsto ).

Sedentarno ponašanje

Pod sedentarnim ponašanjem se podrazumeva sedenje, ležanje, trošenje izuzetno malih količina energije i razlikuje se od smanjene fizičke aktivnosti gde je utrošak energije nešto veći i podrazumeva stajanje, aktivnosti vezane za ličnu higijenu i sporo hodanje.

Većina kancelarijskih poslova, vožnja automobila i gledanje televizije su primeri sedentarnog ponašanja. Provođenje većine budnih sati sedeći ne znači nužno da je pojedinac sedentaran.

Fizička aktivnost i mentalno zdravlje

Sve je više dokaza o uticaju fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje - postoji niz hipoteza koje objašnjavaju uticaj na prevenciju i tok mentalnih oboljenja.

Fizička aktivnost povećava samokontrolu i samopouzdanje, kao i otpornost na stres.

Biološki faktori takođe mogu doprineti njenim efektima: fizička aktivnost dovodi do povećane proizvodnje neurotransmitera poput dopamina i serotonina, za koje je poznato da su smanjeni kod nekih poremećaja mentalnog zdravlja, kao i kod većeg broja novonastalih neurona, koji su važni za učenje i formiranje pamćenja.

Fizička aktivnost se može koristiti kao komplementarna strategija uz druge modalitete lečenja i prevencije, jer može odložiti početak poremećaja mentalnog zdravlja i smanjiti širok spektar simptoma.

Pregled dokaza o prednostima fizičke aktivnosti za ljude sa određenim problemima mentalnog zdravlja, depresijom, šizofrenijom i demencijom, ukazuje na poboljšanje raspoloženja, usporen pad kognitivnih sposobnosti, odloženi početak bolesti, povećanje mišićne snage, bolju fizičku spremnost, smanjenu verovatnoću razvoja novih i kontrolu postojećih hroničnih nezaraznih bolesti.

Prepreke za prihvatanje i efikasnost fizičke aktivnosti od strane ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima uključuju intrapersonalne faktore, poput niske motivacije, i aspekte životne sredine, poput ograničenog pristupa prostorima za rekreaciju.

Da bi se ove barijere prevazišle, trebalo bi da postoje odgovarajući uslovi, multisektorski odgovor na svim nivoima vlasti i civilnog društva.

Osnovne preporuke za fizičku aktivnost

Budite fizički aktivni čitavog života u svim prilikama, menjajte frekvenciju, intenzitet, trajanje i tip fizičke aktivnosti.

Potrudite se da izbegnete sedentarno ponašanje, kada god je to moguće.

Odraslim osobama se preporučuje minimalno 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno i minimalno dve epizode aktivnosti za jačanje mišića u istom periodu.

Vežbe fleksibilnosti izvodite dva i više puta nedeljno

Mala deca bi trebalo da provode najmanje 180 minuta dnevno u raznim vrstama fizičkih aktivnosti bilo kog intenziteta.

Školska deca i adolescenti bi trebalo da budu fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji.

Deci i mladima bi trebalo ograničiti sedenje ispred ekrana na najviše dva sata dnevno.

Osobama starijim od 65 godina dodatno se preporučuju aktivnosti za poboljšanje ravnoteže. Svaki dodatni vid fizičke aktivnosti ima dodatne korisne efekte na zdravlje

Fizička aktivnost treba da bude bezbedna

Potrebno je da se upoznate sa potencijalnim rizicima, pa u skladu s tim da birate aktivnosti koje nose mali rizik od povreda.

Izaberite vrste fizičke aktivnosti koje odgovaraju vašoj telesnoj težini, kondiciji, starosnoj dobi, zdravstvenom stanju i zdravstvenim ciljevima.

Ukoliko ste nedovoljno fizički aktivni, počnite sa aktivnostima manjeg intenziteta i postepeno povećavajte učestalost i dužinu aktivnosti.

Takođe je važno da koristite odgovarajuću opremu, kao i da poštujete pravila i smernica kada, gde i kako biti aktivan.

Važno je da budete pod nadzorom zdravstvenog radnika ako imate hronična oboljenja. Ka i da se sa njim konsultujete o vrstama i količini fizičke aktivnosti koja vam odgovara.

Ono što se ističe je da bi trebalo da se edukujete o zdravom načinu života, ali iz pouzdanih izvora.

Povećanje fizičke aktivnosti je društveni, a ne samo individualni problem i zahteva multisektorski, multidisciplinarni i kulturno relevantan pristup koji uzima u obzir obrazovanje, sport, zdravlje, urbanizam, kulturu, transport, rekreaciju i faktore životne sredine.

Komentari

Vaš komentar