Rihtman: Prva doza AstraZenekine vakcine 95 odsto smanjuje rizik hospitalizacije

Zdravlje 23. feb. 202114:23 > 17:2520 komentara
Podeli:
N1

Mikrobiolog iz Velike Britanije Branko Rihtman kaže da su podaci iz Škotske pokazali da oksfordska vakcina, proizvođača AstraZeneka, koja je odnedavno i u Srbiji u upotrebi, smanjuje 95 posto slučajeve hospitalizacije kod ljudi koji su primili samo prvu dozu vakcine. "Ljudi treba da prime i drugu dozu, ali se kod oksfordske vakcine pokazalo da je najveća efikasnost da te dve doze budu odmaknute dovoljno, čak i do tri meseca", rekao je Rihtman za N1.

On je naglasio i da je on lično primio drugu dozu tek nakon tri meseca i da ovi rezultati o efikasnosti vakcine govore da ona ljudima pruža zadovoljavajući nivo sigurnosti već posle prve doze.

povezane vesti

Upitan zbog čega je to tako, pa je i Institut Batut naveo da se druga doza prima posle 12 nedelja, a za druge vrste vakcina to se radi posle tri nedelje, on ističe da je u pitanju razlika među vakcinama, jer Fajzer i Moderna koriste liponanočestice, a Oksfordska koristi adenovirus. Naše telo reaguje drugačije i to su biološke razlike, a u oba slučaja naše telo proizvodi imuni odgovor, rekao je Rihtman.

On je naglasio da je bitno razumeti da, kada krene proces masovne vakcinacije, doktori i naučnici govore da se treba ponašati kako smo dokazali da vakcina radi.

„Tokom vakcinacije dolazimo do novih saznanja šta je bolje, efikasnije ili jeftinije, učimo kako se to radi bolje i tako radimo. Menjaju se preporuke ako se nešto novo nauči“, rekao je Rihtman i dodao da smo u ovim slučaju naučili da je zbog efikasne vakcinacije prvom dozom moguće omogućiti da se veći broj ljudi vakciniše.

Upitan da prokomentariše ranija zapažanja predsednika Aleksandra Vučića pojedinim državama da vakcinišu samo jednom dozom jer nemaju dovoljno za drugu dozu, on je naglasio da su se u Britaniji odlučili za prvu dozu na osnovu saveta naučnika i da su to veoma rano odlučili. Sada su, to, ističe, potvrdili i podaci koji izlaze u javnost, iz ispitivanja ljudi koji se vakcinišu i da je i dalje takva preporuka. „Ne znam ko savetuje predsednika Vučića, ali u Britaniji oslanjaju na savete naučne komisije“, kaže.

Upitan da li je tačno da AstraZeneka nije dobra za južnoafrički soj virusa, on kaže da taj soj ima određene mutacije koje ga čine manje osetljivim na imuna tela koje proizvodi vakcina i možda nas ne štiti od zaraze, ali nas štiti od bolesti. Isto se, kaže pokazalo i za Fajezerovu vakcinu.

Rihtman kaže i da i dalje ne zna da li je primio pravu vakcinu ili placebo, pošto je odavno učestvovao u istraživanju za koje se prijavio, ali da se oseća dobro i da će saznati da li je primio pravu vakcinu tek u julu kada bude na redu njegova starosna grupa.

Prenosi i da se u Britaniji kreće polako sa otvaranjem, da se dižu mere, a vakcinisanje počinje da daje rezultate. „Imunizacija traje od Nove godine, već četvrtina stanovništa primila je vakcinu, 25 posto i prvi rezultati pokazuju da je ogromna redukcija u broju hospitalizovanih, posebno onih koji su prvi primili vakcinu – od 85 plus i 75 plus godina“, kaže.

Upitan zbog čega važi nepoverenje prema Astrazenekinoj vakcini, on kaže da su razlike između efikasnosti koje se objavlju proizvod različitih merenja efikasnosti, te da se u slučaju Fajzera i Moderne ona meri po broji ljudi koji su prijavili da imaju simptome. Kod oksfordske vakcine mere se svi ljude koji se testiraju pozitivno ili negativno, iako nemaju simptome. Tako da je broj ljudi koji su testirani pozivitvno u oksforskoj vakcini puno veći ali i puno istinitiji, objasnio je.

Cilj je, kaže, da se proverava da li ste se zarazili, a ne samo da li obolite.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar