Psiholozi: Situacija produženog stresa, vlast zloupotrebljava trpeljivost ljudi

Zdravlje 25. maj. 202210:56 > 11:004 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

"To što izgleda da smo se na sve navikli je samo jedan privid, ne znamo šta je iza tog privida", kaže za N1 psihološkinja Branka Kordić. Događaji na koje ne možemo da utičemo nas uvode u depresivna i anksiozna stanja, dodaje njen kolega Zoran Musterović. Oboje naglašavaju da je problem što se u Srbiji malo pažnje posvećuje socio-psihološkoj pomoći, koja je u ovakvim produženim situacijama stresa, veoma važna. I dodaju - od velikog značaja je i da se građanima daju prave informacije.

Više od dve godine neizvesnosti sa koronom, navikli smo da živimo sa njom. Rat u Ukrajini sve nas je uplašio. Pomirili smo se sa tim da ga ne možemo zaustaviti. Poskupela hrana, gorivo, režije… Prihvatili smo da tako mora. Kako nas je navikavanje na loša stanja promenilo kao pojedince? Da li skupljanje tog nezadovoljstva u nama preti da eskalira i kako? Zbog čega idemo linijom manjeg otpora? Narod kaže da se „živ čovek na sve navikne“.

POVEZANE VESTI

„Većina gostiju koje slušam priča o strahovima, a ja bih pričala o osećaju bespomoćnosti koje je jedno od jako važnih osećanja ili problema u mentalnom zdravlju. Kako je nastao pojam naučene bespomoćnosti, imali ste dva psa u kavezu, i puštena je struja u oba i izazivala je bolne senzacije. Jedan pas je pritiskom nogom na neko dugme mogao da je zaustavi, a drugi nije mogao, i on se vrlo brzo počeo da ponaša kao prototip depresivnog subjekta, ležao je sklupčan u jednom ćosku, nije jeo, ni pio“, objasnila je Kordić.

I dodala: „Mi smo taj drugi pas, taj osećaj bespomoćnosti, da šta god radili, ne možemo da promenimo situaciju. Ja mislim da je to to pogubno osećanje, to je najgore osećanje, da imamo osećaj da život nije u našoj kontroli“.

Prema njenim rečima, ljudima treba dati mogućnost da povrate kontrolu.

„Prvo, da imamo informacije koje su stvarne, koje nisu jedne ujutru, druge u podne, treće naveče, koje da prihvatimo. A ima veliki broj stvari koje možemo da uradimo. To nije patološka potreba da kontrolišemo život, to je normalna potreba“, naglasila je Kordić.

Na pitanje da li je to prihvatanje i navikavanje reakcija kako bi čovek mogao da opstane, Musterović kaže:

„To su događaji koji prevazilaze naše mogućnosti i traju veoma dugo. I tu onda ulazimo u hronično stresno stanje u kojem mi najverovatnije jesmo. U hronično stresnom stanju i emocije su drugačije. Polako se navikavamo, da bismo mogli da prihvatamo tu realnost i sebe u toj realnosti, mi počinjemo da prihvatamo da su to događaji na koje ne možemo da utičemo. A to nas uvodi u ta depresivna i anksiozna stanja“.

I Musterović naglašava da su prave informacije veoma važne.

Izvor : N1

„Važna stvar osim događaja koji realno jesu veliki, (poput rata u Ukrajini), je kakve informacije dobijamo. Mi dobijamo konstinuirano loše informacije, te živećemo kao ’45, ovako, onako. A da li su tada ljudi reagovali kao danas“, upitao je.

Ono što je sigurno je da smo „iskočili“ iz uobičajenog stanja.

„Prošli smo već dve godine pandemije, a sad se nastavljaju načini drugih ugrožavanja. Zbog toga smo u hroničnom stresnom stanju u kojem ne možemo više da realno procenjujemo… Ali, na neke stvari se ljudi ne naviknu nikad. Sve ovo dovodi do stanja jedne emotivne iscrpljenosti, posebno se gubi vrednovanje radosti života. I uočićete koliko su ljudi potonuli“, kaže Musterović.

Kordić napominje da je veliki problem u Srbiji što vlasti jako malo pažnje posvećuju psihološkoj pomoći.

„Imali smo ljude koji su učestvovali u ratu, da li je iko napravio neki program za njih? Mi nemamo pomoć, nemate nikakvu socio-psihološku pomoć. Ono što mi vidimo je sve više uplašenih ljudi kako će. Na ovo se ne možemo prilagoditi. Jeste inteligencija sposobnost prilagođavanja, ali ako se možemo na sve prilagoditi, onda to nije u redu, to se više ne zove prilagođavanje“, kazala je Kordić.

Prema njenim rečima, imaćemo „masu neprilagođenih ljudi“.

„Zato sam ja za to – ajde da vidimo kako možemo da pomognemo, da napravimo programe…“, dodaje.

Kod stresa je, kaže, pogubno što se svi loši događaji akumuliraju.

„Nije kovid prošao, svi ti strahovi su u nama… Ljudi imaju resusrse da se nose sa stvarima, mi stalno gutamo, potiskujemo, ni sa kim ne delimo. Pritisak na psihološku službu je veći, ljudi teško mogu da izađu na kraj, a možemo da ih naučimo neke korisne tehnike, kako da ublažimo stres“, naglasila je Kordić.

Dilema

Musterović kaže i da ima dilemu zašto je sve to tako.

„Moja dilema je – da li ljudi koji šalju takve poruke su sami uplašeni, jer ne znaju šta će da bude i da će morati da upravljaju nekom krizom koja im nije bliska i ne osećaju se sposobnim, ili je to neka manipulacija u smislu – biće strašno, al da bude malo bolje nego što je to, pa tako da smo uspeli bolje da prođemo. Šta god da je, posledice su loše. Koliko bi bilo dobro da dobijamo neke jasne informacije, kako bismo se pripremili na vreme za takve situacije“, izjavio je gost N1.

Kada je, dodaje, sve maglovito, a vi ste nesigurni, onda je problem veliki.

Svakoj vlasti u interesu da narod može da trpi

„Meni se čini da je to zloupotreba nečega što imamo u narodu, a to je jedna dugotrajna trpeljivost, i koja je nekad dobra, nekad nije. Ako dugo trpite, teško izlazite iz tog stanja. Suočavanje sa stresom ima jednu stabilnu formu, ljudi reaguju isto tokom godina na stres… Treba se obratiti stručnim ljudima kako bi promenili malo taj način suočavanja sa stresom“, kaža Musterović.

A vlasti je, dodaje, važno da ima ljude koji ćute, koji trpe, a to je pravljenje društva bez dostojanstva.

Izvor : N1

„To nepomaganje ljudima, neosvešćivanje, jeste taktika da se učvršćuje moć…. Mladi ljudi i mlade majke su najosetljiviji delovi društva u ovakvim situacijama“, navodi Kordić.

Po njoj je trpeljivost „ružna odlika“.

„Šta znači trpeljivost? Kao da je to nacionalna odlika, meni to ima ružnu konotaciju. Mi smo bili 500 godina pod Turcima što smo trpeljivi, ja sam uvek za to da se ljudi aktiviraju. A šta mi radimo na tom aktiviranju, pa i političkom? Šta učimo mlade“, upitala je.

Komentari

Vaš komentar