Promenjene smernice za preventivnu upotrebu aspirina kod starijih osoba

Zdravlje 28. apr. 202213:33
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Nakon višegodišnjih preporuka redovnog uzimanja aspirina za sprečavanje srčanog i moždanog udara, naučnici sada vide malo koristi za većinu zdravih ljudi i kažu da može da doprinese riziku od krvarenja u stomaku ili mozgu koje raste kako osoba stari.

Radna grupa američke preventivne službe završila je svoje najnovije preporuke o režimima niskih doza aspirina i sada kaže da ljudi stariji od 60 godina ne bi trebalo da uzimaju aspirin na dnevnom nivou za primarnu prevenciju srčanih problema, u većini slučajeva, piše CNN.

Povezane vesti

Ako imate između 40 i 59 godina, USPSTF ostavlja vama i vašem lekaru da odlučite da li treba da uzimate aspirin na dnevnom nivou u određenim okolnostima.

USPSTF je grupa nezavisnih stručnjaka za prevenciju bolesti i medicinskih stručnjaka iz cele zemlje koji daju preporuke koje pomažu u donošenju odluka lekara. Njihove preporuke takođe utiču na odluke osiguravajućih društava o nadoknadi troškova.

"Ako ste zaista zdravi, ako ste zdrav 40-godišnjak bez većih faktora rizika, učinićete više štete nego koristi sa svakodnevnim uzimanjem aspirina. Vaš rizik od krvarenja će premašiti koristi", rekao je dr Stiven Nisen, predsedavajućeg za kardiovaskularnu medicinu na Klivlend klinici, koji nije bio uključen u nove smernice, dodajući da bi "ljudi trebalo da shvate da aspirin nije potpuno benigna ili nevina terapija".

On je takođe istakao da ako ste imali srčani udar, moždani udar ili druge probleme sa srcem ili cirkulacijom, a lekar vam je preporučio aspirin na dnevnom nivou, ne bi trebalo da prestanete da ga uzimate, umesto toga trebalo bi da razgovarate sa njima o tome šta nove preporuke znače za vas.

"U sekundarnoj prevenciji, aspirin je važan. Ako imate stent, ako ste imali infarkt miokarda ili moždani udar, za sve te ljude, aspirin deluje. On pruža skromnu, ali definitivnu korist", rekao je dr Nisen.

Aspirin deluje tako što sprečava vaše telo da proizvodi određene prirodne supstance koje izazivaju bol i oticanje. Takođe može da spreči zgrušavanje krvi i zato su ga lekari godinama preporučivali da spreči kardiovaskularne probleme poput srčanog ili moždanog udara.

Prema preporukama objavljenim ove nedelje u časopisu "JAMA", vaš lekar bi možda želeo da razmisli o režimu aspirina ako ste u starosnoj dobi od 40 do 59 godina i ako imate 10 odsto ili više 10-godišnji rizik od kardiovaskularnih bolesti.

To znači da su vaše šanse da dobijete srčani ili moždani udar u narednih 10 godina veće od normalnog, na osnovu proračuna koji uključuje faktore kao što su starost, pol, rasa, nivo holesterola, krvni pritisak, upotreba lekova, status dijabetesa i status pušenja.

Prema radnoj grupi, dnevna upotreba aspirina "ima samo malu neto korist“, posebno za ovu grupu.

Studije su dovele do promene smernica

Osnova za ažurirane preporuke je pregled radne grupe nekoliko značajnih randomizovanih kliničkih ispitivanja o upotrebi niskih doza aspirina, koji su otkrili povezanost sa manjim rizikom od infarkta miokarda i moždanog udara, ali ne i smanjenjem mortaliteta.

Niske doze aspirina su takođe bile povezane sa povećanjem rizika od krvarenja.

Poslednji put kada je radna grupa ažurirala ove preporuke, 2016. godine, ukauivala je na to da bi dnevna upotreba aspirina mogla da bude od koristi u prevenciji karcinoma debelog creva.

Ali ažurirane smernice kažu da postoje ograničeni dokazi da smanjuje rizik od karcinoma debelog creva ili smrtnost od tog karcinoma.

Smernice iz 2016. kažu da postoji određena prednost u svakodnevnoj upotrebi aspirina za one od 50 do 59 koji su imali desetogodišnji rizik od kardiovaskularnih problema veći od 10 odsto, za koje se očekivalo da će živeti duže od 10 godina i koji nisu bili u većem riziku od krvarenja.

Smernice iz 2016. takođe ukazuju na to da bi ljudi od 60 do 69 godina sa 10 odsto ili većim kardiovaskularnim rizikom trebalo da donesu individualnu odluku o svakodnevnom uzimanju aspirina.

Problemi sa krvarenjem kod ljudi bez rizičnih stanja poput peptičkog ulkusa, upotrebe NSAIL ili kortikosteroida su retki, primećuje radna grupa, ali rizik raste s godinama.

Podaci modeliranja ukazuju na to da bi moglo da bude razumno da se razmotri prestanak upotrebe aspirina oko 75. godine.

Dr Džejms Siredu, medicinski direktor "Harrington Heart & Vascular Institute" u Univerzitetskim bolnicama "Bedford Medical Center", koji nije radio na smernicama kaže da što više podataka dobijaju, više se vidi da, iako rizik od koronarne bolesti i srčanog udara raste kako osoba stari,  rizik od krvarenja raste još brže".

Ranije promene smernica za srce

Ovo nisu jedine preporuke o svakodnevnoj upotrebi aspirina. Nove smernice USPSTF su sada više u skladu sa smernicama Američkog kardiološkog koledža/Američkog udruženja za srce i njegovim preporukama za prosečnu osobu koja nikada nije imala srčani događaj, kaže dr Rodžer Blumental, koji je kopredsedavao komitetom iza ACC-a. /AHA smernice.

"Kada pogledate sve studije koje su urađene u poslednje vreme, čini se da je skromna korist od aspirina", rekao je dr Blumental, dodajući da bi davanje aspirina nekome ko nikada nije imao srčani udar ili moždani udar, trebalo da bude poslednja stvar na listi prioriteta".

Prema rečima dr Donalda Lojda Džonsa, predsednik Američkog udruženja za srce, aspirin bi ipak mogao da ima svoju ulogu u zdravlju srca.

"Aspirin bi i dalje mogao da ima smisla u nekim situacijama, kada se ne kontroliše redovno nivo holesterola, krvnog pritiska, iz bilo kog razloga", rekao je dr Lojd Džons.

Možete preduzeti druge korake da pomognete zdravlju vašeg srca uz samo malo truda, rekao je dr Roj Bučinski, direktor velnesa u Univerzitetskim bolnicama u Ohaju, koji nije bio uključen u nove smernice USPSTF.

"Uvek ponavljamo da DNK nije vaša sudbina, što znači da postoji toliko stvari koje možemo da uradimo iz perspektive životnog stila koje mogu da smanje hronične bolesti i rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara", rekao je dr Bučinski.

On predlaže dobru ishranu sa "pravom hranom" 90 odsto  vremena i 10 odsto "zabavnom hranom".

Potrudite se da imate najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, da dovoljno spavajte i da izbegavate stres onoliko koliko je to moguće. Nemojte pušiti i konzumiranje alkohola svedite na minimum.

Lekovi za holesterol, dijabetes i visok krvni pritisak takođe mogu da pomognu, ako je potrebno, ali kako je rekao doktor, još bolje ako pacijentu nisu potrebni.

"Mnogo je lakše sprečiti nego lečiti", zaključio je dr Bučinski.

Komentari

Vaš komentar