Nova studija: Životno doba važnije od gena pri određivanju zdravstvenih rizika

Zdravlje 27. okt 202213:451 komentar
Izvor: Shutterstock

Nakon pedesete godine života, rizik od razvoja bolesti više je određen vašim godinama nego genima koje ste nasledili od roditelja, pokazala je nova američka studija. 

Kada ljudi uđu u određeno životno doba, njihove individualne DNK različitosti imaju daleko manji uticaj na to da li su skloni bolestima povezanim sa starenjem, poput karcinoma, demencije ili dijabetesa, prenosi „Independent“.

Povezane vesti

Naš genetski sklop bez sumnje je koristan za procenu zdravstvenih rizika u mlađem životnom dobu, tvrde naučnici sa kalifornijskog Univerziteta Berkli, ali dodaju da su rizici od bolesti kod starijih osoba više povezani sa njihovim godinama.

Proces starenja kod ljudi ima odstupanja čak i među jednojajčanim blizancima starijim od 55 godina koji imaju potpuno iste gene. To znači da i oni mogu različito da stare. Premda se ljudsko tkivo stalno regeneriše, starenjem organizma postaje podložnije kancerogenim mutacijama.

Studija otkriva da je rizik od razvoja bolesti među osobama starijim od 50 godina više povezan s njihovom životnom dobi, vodom koju konzumiraju ili vazduhom koji udišu, nego s njihovim DNK.

„Na području ljudske genetike obavljen je veliki posao koji je omogućio da se shvati na koji način genetske varijacije uključuju i isključuju gene“, rekao je Piter Sudmant, docent integrativne biologije na Univerzitetu Berkli.

„Naš se rad zasniva na pitanju: „Kako na sve to utiče doba pojedinca?“ Prvi otkriveni rezultat je ukazivao na to da je naša genetika zapravo manje bitna što smo stariji“.

Čini se da su rezultati studije sa Berklija u skladu sa referentnom brazilskom hipotezom biologa Pitera Medavera po kojoj je genetska istorija važna samo kada se govori o zdravstvenom statusu mladih ljudi, ali  ne i starijih.

Većina najčešćih bolesti kod ljudi su bolesti starenja

Varijacije gena koje dobijamo od svojih roditelja, usko su povezane s evolucijom, pa su nam karakteristike garantovale da možemo da preživimo dovoljno dugo da bismo i sami bili spremni za reprodukciju. Ali kada ljudi pređu određenu životnu dob, geni koje su naslijedili postaju sve manje važni kada su bolesti u pitanju tvrde naučnici sa Berklija.

„Skoro sve najčešće ljudske bolesti su bolesti starenja: Alchajmerova bolest, karcinom, bolesti srca, dijabetes. Prevalencija svih navedenih bolesti povećava se s godinama. Naša studija je pokazala da su zapravo, kako starite geni manje važni za vašu gensku ekspresiju (ostvarenje genske informacije proizvodnjom funkcionalnoga proteina ili ribonukleinske kiseline (RNK)). I zbog toga bi možda upravo to trebalo  imati na umu kada pokušavamo da identifikujemo uzroke bolesti starenja“, kaže Sudmant.

Autori studije procenili su kakav je uticaj genetike i starenja na 27 različitih ljudskih tkiva prikupljenih od 1.000 pojedinaca.

Otkrili su da je uticaj starenja na tkiva mnogo veći u odnosu na relativnu ulogu genetike.

Istraživači kažu da se ljudska tkiva, uključujući i ljudsku krv, redovno regenerišu i moraju neprestano da se obnavljaju da bi čovek preživeo. Ali kako ljudi stare ti geni postaju podložniji kancerogenim mutacijama.

„Svi starimo na različite načine“, rekao je Sudmant i dodao da. „dok su mlađi pojedinci sličniji jedni drugima u smislu obrazaca genske ekspresije, stariji pojedinci su u tom smislu udaljeniji“.

Studija objavljena u časopisu „Nature Communications“ ukazuje na to da bi zdravstveni stručnjaci i farmaceutske kompanije trebalo više da se usredsrede na životnu dob ljudi, a manje na njihove genetske varijante.

Komentari

Vaš komentar