Tifusna groznica je možda retka u razvijenim zemljama, ali ova drevna pretnja, za koju se smatra da postoji milenijumima, još uvek predstavlja veliku opasnost u našem savremenom svetu.
Prema novom istraživanju, bakterija koja izaziva tifusnu groznicu razvija veliku otpornost na lekove i brzo zamenjuje sojeve koji nisu otporni.
Trenutno su antibiotici jedini način za efikasno lečenje tifusa, koji izaziva bakterija Salmonella enterica serovar Tiphi (S Tiphi). Ipak, tokom poslednje tri decenije, otpornost bakterije na oralne antibiotike raste i širi se, prenosi Science alert.
Povezane vesti
Sekvenciranjem genoma 3.489 sojeva S Tiphi ugovorenih od 2014. do 2019. godine u Nepalu, Bangladešu, Pakistanu i Indiji, istraživači su otkrili nedavni porast Tiphia koji je izrazito otporan na lekove (KSDR).
KSDR Tiphi nije samo otporan na prvu generaciju antibiotika, kao što su ampicilin, hloramfenikol i trimetoprim/sulfametoksazol, već je i otporan na novije antibiotike, kao što su fluorokinoloni i cefalosporini treće generacije.
Što je još gore, ovi sojevi se globalno šire velikom brzinom.
Dok većina slučajeva KSDR Tiphi potiče iz južne Azije, istraživači su identifikovali skoro 200 slučajeva međunarodnog širenja od 1990. godine.
Većina sojeva je izvezena u jugoistočnu Aziju, kao i u istočnu i južnu Afriku, ali superbakterije tifusa su takođe pronađene u Velikoj Britaniji, SAD i Kanadi.
„Brzina kojom su se pojavili i širili visokorezistentni sojevi S. Tiphi poslednjih godina pravi je razlog za zabrinutost i naglašava potrebu za hitnim proširenjem mera prevencije, posebno u zemljama sa najvećim rizikom“, kaže specijalista za zarazne bolesti Džejson Endrjuz sa Univerziteta Stanford.
Naučnici već godinama upozoravaju na tifus otporan na lekove, ali novo istraživanje je najveća analiza genoma bakterije do sada.
Prvi KSDR soj tifusa identifikovan je u Pakistanu 2016. godine. Do 2019. postao je dominantan genotip u naciji.
Istorijski gledano, većina KSDR sojeva tifusa se borila sa antimikrobnim sredstvima treće generacije, kao što su kinoloni, cefalosporini i makrolidi.
Ali do ranih 2000-ih, mutacije koje daju otpornost na kinolone činile su više od 85 odsto svih slučajeva u Bangladešu, Indiji, Pakistanu, Nepalu i Singapuru. Istovremeno je zavladala i rezistencija na cefalosporine.
Danas je ostao samo jedan oralni antibiotik: makrolid, azitromicin. I ovaj lek možda neće delovati još dugo.
Nova studija je otkrila da se mutacije koje daju otpornost na azitromicin sada takođe šire, „ugrožavajući efikasnost svih oralnih antimikrobnih sredstava za lečenje tifusa“. KSDR S Tiphi još nije usvojio ove mutacije, ali ako do toga dođe, u ozbiljnoj smo nevolji.
Ako se ne leči, do 20 odsto slučajeva tifusa može da bude fatalno, a danas ima 11 miliona slučajeva tifusa godišnje.
Buduće epidemije mogu se donekle sprečiti konjugovanim vakcinama protiv tifusa, ali ako se pristup ovim vakcinama ne proširi globalno, svet bi uskoro mogao imati još jednu zdravstvenu krizu.
„Nedavna pojava KSDR i S Tiphi otpornog na azitromicin stvara veću hitnost za brzo širenje preventivnih mera, uključujući upotrebu konjugiranih vakcina protiv tifusa u zemljama sa endemskim tifusom“, pišu autori.
Oni kažu da su ovakve mere potrebne u zemljama u kojima je prevalencija otpornosti na antimikrobne lekove među izolatima S Tiphi trenutno visoka, ali s obzirom na sklonost međunarodnom širenju, ne bi trebalo da budu ograničene na takva okruženja.
Južna Azija bi mogla da bude glavno središte za trbušni tifus, čineći 70 odsto svih slučajeva, ali ako nas je kovid-19 nečemu naučio, to je da se varijante bolesti u modernom svetu lako šire.
Da bi se to sprečilo, zdravstveni stručnjaci tvrde da nacije moraju da prošire pristup vakcinama protiv tifusa i investiraju u nova istraživanja antibiotika. Jedna nedavna studija u Indiji, na primer, procenjuje da ako se deca vakcinišu protiv tifusa u urbanim sredinama, to bi moglo da spreči do 36 odsto slučajeva tifusa i smrti.
Pakistan trenutno prednjači na ovom frontu. To je prva nacija na svetu koja je ponudila rutinsku imunizaciju protiv tifusa. Prošle godine milioni dece su primili vakcinu , a zdravstveni stručnjaci tvrde da više nacija treba da sledi taj primer.
Otpornost na antibiotike jedan je od vodećih uzroka smrti u svetu, koji oduzima živote više ljudi nego HIV/AIDS ili malarija. Tamo gde su dostupne, vakcine su jedno od najboljih oruđa koje imamo da sprečimo buduću katastrofu.
„Nemamo vremena za gubljenje“, upozoravaju naučnici.
Studija je objavljena u The Lancet Microbe.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare