Naučnici: Rezistentni skrob smanjuje rizik od naslednog karcinoma za 60 odsto

Podeli:
Izvor: Shutterstock/ilustracija

Ispitivanje koje je trajalo više od 20 godina, sa skoro 1.000 učesnika iz celog sveta, pokazalo je važan rezultat – rizik od pojedinih naslednih oblika karcinoma moguće je smanjiti za 60 odsto dodavanjem rezistentnog skroba u ishranu.

Rezultati su bili toliko ubedljivi kada je reč o smanjenju rizika od karcinoma gornjeg gastrointestinalnog trakta (GI), da istraživači sada žele da ih repliciraju kako bi bili sigurni da im ništa ne nedostaje.

Povezane vesti

„Otkrili smo da rezistentni skrob smanjuje broj karcinoma za preko 60 odsto. Efekat je bio najočigledniji u gornjem delu creva“, kaže vodeći istraživač i nutricionista Džon Meters sa Univerziteta Njukasl u Velikoj Britaniji, prenosi Science Alert.

Karcinom gornjeg GI uključuje karcinom jednjaka, želuca i pankreasa.

„Rezultati su uzbudljivi, ali veličina zaštitnog efekta u gornjem delu GI trakta bila je neočekivana, tako da su potrebna dalja istraživanja da bi se ovi nalazi ponovili“, dodaje jedan od istraživača Tim Bišop, genetski epidemiolog sa Univerziteta u Lidsu.

Rezistentni skrob je vrsta skroba koja prolazi kroz tanko crevo, a zatim fermentiše u debelom crevu, gde hrani korisne bakterije creva. Može se kupiti kao dodatak nalik vlaknima, a prirodno se nalazi u nizu namirnica, uključujući zelene banane, ovas, kuvanu i ohlađenu testeninu i pirinač, grašak i pasulj.

Dvostruko slepo ispitivanje sprovedeno je između 1999. i 2005. godine i uključivalo je grupu od 918 ljudi sa stanjem poznatim kao Linčev sindrom.

Linčev sindrom je jedna od najčešćih genetskih predispozicija za kancer za koju znamo. Procenjuje se da jedna od 300 osoba nosi pridruženi gen.

Oni koji su nasledili gene Linčevog sindroma imaju značajno povećan rizik od razvoja kolorektalnog karcinoma, kao i karcinoma želuca, endometrijuma, jajnika, pankreasa, prostate, urinarnog trakta, bubrega, žučnih kanala, tankog creva i karcinom mozga.

Da bi shvatili kako bi mogli da smanje ovaj rizik, učesnici su nasumično raspoređeni u jednu od dve grupe, a 463 je dobijalo dnevnu dozu od 30 grama rezistentnog skroba u praškastom obliku tokom dve godine, što je otprilike jednako konzumiranju jedne zelene banane dnevno.

Još 455 ljudi sa Linčevim sindromom svakodnevno je uzimalo placebo koji je izgledao kao skrob u prahu, ali nije sadržao aktivne sastojke.

Dve grupe su zatim praćene 10 godina kasnije. Rezultati ovog praćenja su ono što su istraživači upravo objavili.

U periodu praćenja, bilo je samo pet novih slučajeva kancera gornjeg gastrointestinalnog trakta (GI) među 463 osobe koje su uzimale rezistentni skrob. U poređenju sa 21 slučajem kancera gornjeg gastrointestinalnog trakta među 455 ljudi u placebo grupi, ovo je prilično značajno smanjenje.

„Ovo je važno jer je kancer gornjeg GI trakta teško dijagnostikovati i često se ne otkrije u ranoj fazi“, kaže Maters.

Međutim, postojala je jedna oblast u kojoj rezistentni skrob nije napravio veliku razliku – u stopi kancera creva.

Potreban je još rada da bi se tačno shvatilo šta se ovde dešava, ali tim već ima neke ideje.

„Mislimo da rezistentni skrob može da smanji razvoj kancera promenom bakterijskog metabolizma žučnih kiselina i da smanji one vrste žučnih kiselina koje mogu da oštete našu DNK i na kraju izazovu karcinom“, kaže Maters i dodaje da su za to potrebna dodatna istraživanja.

Da budemo jasni, ovo ispitivanje je sprovedeno na ljudima koji su već genetski predisponirani za razvoj kancera i ne mora nužno da se odnosi na širu javnost. Ali moglo bi se mnogo naučiti ako bolje razumemo kako rezistentni skrob može da pomogne u zaštiti od karcinoma.

Prvobitno ispitivanje se zvalo CAPP2 studija, a tim sada sprovodi praćenje pod nazivom CaPP3, koje uključuje više od 1.800 ljudi sa Linčevim sindromom.

Iako može da zvuči zabrinjavajuće da na stopu kolorektalnog karcinoma nije uticao rezistentni skrob, ne brinite, studija je takođe imala dobre vesti i na tom polju.

Prvobitno ispitivanje je takođe razmatralo da li svakodnevno uzimanje aspirina moglo da smanji rizik od karcinoma. Još 2020. godine tim je objavio rezultate koji pokazuju da je aspirin smanjio rizik od kancera debelog creva kod pacijenata sa Linčevim sindromom za 50 odsto.

„Pacijenti sa Linčevim sindromom su visokog rizika jer je veća verovatnoća da će razviti karcinom, tako da je otkriće da aspirin može da smanji rizik od kancera debelog creva i rezistentnog skroba drugih karcinoma za polovinu od vitalnog značaja“, kaže genetičar Univerziteta Njukasl, Sir Džon Berns, koji je pokrenuo istraživanje sa Matersom.

Na osnovu ispitivanja, „National Institute for Health and Care Excellence“ (NICE) sada preporučuje aspirin za ljude sa visokim genetskim rizikom od kancera, a prednosti su jasne – aspirin i rezistentni skrob deluju, kako navode naučnici.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Cancer Prevention Research.

Komentari

Vaš komentar