Naučnici pronašli vezu između rezultata testova krvi i mentalnih poremećaja

Zdravlje 11. apr. 202207:502 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Poremećaji mentalnog zdravlja, uključujući depresiju, šizofreniju i anoreksiju, pokazuju veze sa biološkim markerima otkrivenim u rutinskim testovima krvi, prema novoj studiji genetskih, biohemijskih i psihijatrijskih podataka od skoro milion ljudi.

Istraživanje će povećati razumevanje onoga što prouzrokuje mentalne bolesti i može da pomogne da se identifikuju novi tretmani.

Zdravo telo, zdrav duh

Ljudi često smatraju mentalno zdravlje odvojenim od zdravlja ostatka tela. Ovo je daleko od istine: postoje jasni dokazi da mnoge biohemijske supstance uključene u bolesti kao što su dijabetes i autoimuna stanja direktno utiču na funkciju našeg mozga.

Povezane vesti

Mnoge studije su pokušale da se pozabave ovim tako što su se fokusirale na supstance zvane biomarkeri koji se mogu lako meriti u krvi.

Biomarker je jednostavno nešto u telu što je znak određene bolesti ili procesa. Oni se često odnose na određenje analize koje lekari traže od vas da uradite, kao što su holesterol, šećer u krvi, enzimi jetre, vitamini ili markeri upale.

Biomarkeri koji se nalaze u rutinskim testovima krvi su korisni jer na njih često utiču ishrana i način života ili lečenje lekovima.

Složena uloga genetike u mentalnom zdravlju

Često je teško proučiti ulogu ovih biomarkera u krvi u uslovima mentalnog zdravlja. Mnoge studije u ovoj oblasti često nisu dovoljno velike da donesu čvrste zaključke.

Jedno rešenje je da se pogledaju genetski uticaji i na mentalne bolesti i na supstance merene u krvi. Genetika je korisna jer sada postoje podaci milion pojedinaca koji su volontirali u istraživačkim studijama.

I mentalne bolesti i biomarkeri krvi su ono što genetičari nazivaju "složenim osobinama". U složenim osobinama, mnogi geni su uključeni, a faktori životne sredine takođe doprinose.

Široko rasprostranjena dostupnost genetskih podataka omogućila je naučnicima da istraže kako je ogroman broj sićušnih promena u DNK sekvenci povezan sa rizikom od mentalnih bolesti. Iste sekvence se takođe mogu povezati sa izmerenim nivoima biomarkera u krvi.

Na primer, sekvenca određenog gena može da poveća rizik od razvoja šizofrenije i takođe da bude povezana sa smanjenjem nivoa vitamina koji cirkuliše u krvi.

Većina ovih sekvenci je pojedinačno povezana sa veoma malim promenama u nečemu kao što je rizik od mentalne bolesti, ali se mogu objediniti da bi proizvele veće efekte.

Kako su krvni biomarkeri povezani sa mentalnim bolestima?

Nedavna studija je nastojala da koristi genetiku za istraživanje odnosa između devet poremećaja mentalnog zdravlja i 50 faktora merenih u rutinskim testovima krvi, kao što su holesterol, vitamini, enzimi i indikatori upale.

"Koristili smo podatke iz velikih studija koje su sproveli drugi ljudi, sa podacima od skoro milion volontera. Naša studija je prvo potvrdila postojanje onoga što se zove genetska korelacija između krvnih biomarkera i mentalnih bolesti, koja je bila rasprostranjenija nego što je ranije prikazano", kaže australijski istraživač Vilijam Rej za The Conversation.

Genetska korelacija znači da su efekti promena DNK sekvence na rizik od mentalne bolesti i nivoi datog biomarkera bili sličniji jedan drugom nego što bi se to desilo slučajno.

Kako navodi istraživač postojala je pozitivna genetska korelacija u studiji između broja belih krvnih zrnaca i depresije. Ovo može da ukaže da neki procesi u našem telu utiču i na depresiju i na bela krvna zrnca.

"Ako bismo mogli da identifikujemo šta je ovaj zajednički proces, to bi moglo dovesti do boljeg razumevanja šta prouzrokuje depresiju i to bi moglo da bude ciljano za lečenje", kaže istraživač.

Korelacija i uzročnost

Studija je pokazala da postoji korelacija između genetike mentalnih bolesti i faktora u krvi, ali to ne govori da li su krvni biomarkeri uključeni u ono što prouzrokuje mentalne bolesti.

Da bi se razlikovala korelacija od uzročnosti u medicini, pristup zlatnim standardom je sprovođenje kliničkih ispitivanja gde pacijenti nasumično primaju tretman ili placebo. Međutim, ova ispitivanja su skupa i teška za sprovođenje.

"Uradili smo sledeću najbolju stvar: koristili smo sekvence DNK povezane sa promenama u biomarkerima krvi da bi delovale kao prirodno kliničko ispitivanje. Ovaj proces koristi prednost činjenice da nasumično nasleđujemo sekvence DNK od svojih roditelja, na isti način na koji učesnici kliničkog ispitivanja nasumično primaju tretman ili placebo", objašnjava Rej.

To je složen metod i rezultati zahtevaju pažljivo tumačenje.

"Pronašli smo dokaze da neke supstance izmerene u krvi mogu zaista da budu uključene u uzrok nekih mentalnih bolesti. Proteini povezani sa imunskim sistemom, na primer, mogu da budu  uključeni u depresiju, šizofreniju i anoreksiju", dodaje on.

Sada je neophodan dalji rad da bi se identifikovalo kako su ove krvne analize precizno uključene u ove poremećaje, kao i da se otkrije da li se one mogu usmeriti na lečenje.

Komentari

Vaš komentar