Svet ne uspeva da reši sve ozbiljniju globalnu krizu depresije, upozorili su naučnici ove nedelje, ističući da oko pet odsto svetskog odraslog stanovništva godišnje pati od depresije.
Prema radu objavljenom u časopisu „Lancet“ i Svetskom udrženju psihijatara za depresiju, ona je i dalje zanemarena globalna zdravstvena kriza i najčešća je kod mladih ljudi.
Povezane vesti
Stručnjaci tvrde da će rešavanje tereta depresije dovesti do miliona srećnijih i produktivnijih članova društva.
Profesorka Helen Herman iz Nacionalnog centra za mentalno zdravlje mladih i Univerzitet Melburn iz Australije, rekla je da je „depresija globalna zdravstvena kriza koja zahteva odgovore na više nivoa“.
„Ulaganje u smanjenje tereta depresije daće milionima ljudi priliku da postanu zdraviji, srećniji i produktivniji članovi društva i pomoći će u unapređivanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih naroda za 2030.“
Smatra se da u zemljama sa visokim dohotkom oko polovna ljudi koji pati od depresije, mnogi od njih se ne dijagnostikuju niti leče , a taj procenat je veći u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, i iznosi 80 do 90 odsto.
Pandemija koronavirusa stvorila je dodatne izazove koji uzimaju ozbiljan danak u pogledu mentalnog zdravlja miliona.
U tom kontekstu komisija koja deluje pod nazivom „Vreme je za ujedinjenu akciju protiv depresije“ poziva na zajedničke napore vlada, zdravstvenih radnika, naučnika, ljudi koji žive sa depresijom i njihovih porodica kako bi poboljšali prevenciju i negu, popunili praznine u znanju i povećali svest o tom stanju.
„Znamo da će se većina osoba sa depresijom u svim fazama života oporaviti ako dobiju odgovarajuću podršku i lečenje“, rekao je koautor dr Čarls Rejnolds sa Univerziteta u Pitsburgu u Americi.
On je dodao da se“uvažavanjem nauke, političkom voljom i zajedničkom odgovornošću, depresija može sprečiti i lečiti, i tako izbeći njene, potencijalno onesposobljajuće, posledice“.
Povezane vesti
„Moramo osnažiti ljude sa iskustvom depresije zajedno s njihovim porodicama, lekarima, kreatorima politike i civilnim društvom da se pozabave „cunamijem“ nezadovoljenih potreba. To se može postići deljenjem njihovih iskustava kako bi se smanjila stigma, davanjem informacijama o tom stanju i mogućnostima za pomoć, kao i zagovaranjem većih sredstava za pristupe lečenju zasnovanom na naučnim dokazima“.
Stručnjaci kažu da još uvek postoje mnoge zablude o depresiji, uključujući da je ona jednostavno tuga, znak slabosti ili ograničena na određene kulturne grupe.
Oni ističu da je depresija posebno zdravstveno stanje koje karakteriše njegova postojanost, veliki uticaj na svakodnevni život i dugoročne zdravstvene posledice.
Može da utiče na svakoga, bez obzira na pol, poreklo, društvenu klasu ili godine starosti, a rizik od depresije raste u okruženjima gde je zastupljeno siromaštvo, nasilje, polna, rasna i drugi oblici diskriminacije.
Depresija je povezana sa raznim hroničnim telesnim bolestima i u najgorem slučaju može da dovede do samoubistva.
Vanredni profesor Kristijan Keling sa brazilskog univerziteta rekao je da „nema drugog zdravstvenog stanja koje je tako uobičajeno, tako tegobno i tako univerzalno ili tako izlečivo kao depresija, a da mu se ipak posvećuje malo političke pažnje i resursa“.
On je dodao da su „efikasni psihosocijalni i medicinski tretmani teško dostupni, dok visok nivo stigme još uvek sprečava mnoge ljude, uključujući visok udeo adolescenata i mladih ljudi koji su u riziku od depresije ili doživljavaju depresiju, da potraže pomoć potrebnu za zdrav i produktivan život“.
Prevencija je najzanemareniji aspekt borbe protiv depresije, a razvrstavanje ljudi u samo dve kategorije, u zavisnosti o toga da li imaju kliničku depresiju ili ne, previše je pojednostavljeno.
Kažu da je depresija složeno stanje sa raznolikošću znakova i simptoma, nivoima ozbiljnosti i trajanjem u različitim kulturama i raznim periodima života.
Autori preporučuju personalizovani pristup depresiji, kao i intervencije prilagođene specifičnim potrebama pojedinca i težini stanja, od samopomoći i promene načina života preko antidepresiva do intenzivnijih terapija.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare