Ne postoji "bezbedan" nivo konzumiranja alkohola. Nova studija ukazala je na to da je konzumiranje alkohola povezano sa lošijim zdravljem mozga.
U opservaciskoj studiji, koja još uvek nije recenzirana, istraživači sa Univerziteta u Oksfordu proučavali su vezu između samoprijavljenog unosa alkohola oko 25.000 ljudi u Velikoj Britaniji i pregleda mozga.
Povezane vesti
Istraživači su primetili da je konzumiranje uticalo na sivu masu mozga koja obuhvata regione u mozgu koji čine „važne delove u kojima se obrađuju informacije“, prema vodećoj autorki Anji Topivala, višoj kliničkoj istraživačici sa Oksforda.
„Što je više ljudi pilo, to je bila manja količina njihove sive mase“, rekla je Topivala i dodala:
„Obim mozga se smanjuje s godinama, a ozbiljnije sa demencijom. Manji volumen mozga takođe predviđa lošije performanse na testiranju memorije“.
„Iako još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da li trenutno postoji „siguran nivo“ alkohola u pogledu zdravlja mozga, već decenijama je poznato da je konzumiranje veće količine loše za zdravlje mozga, rekao je za CNN Sedi Bonifejs, šef istraživanja sa britanskog Instituta za studije alkohola.
„Takođe ne treba zaboraviti da alkohol utiče na sve delove tela i postoje višestruki rizici po zdravlje“, rekla je Bonifejs, koja nije bila uključena u studiju.
Toni Rao, gostujući klinički savetnik za psihijatriju sa King’s Koledža u Londonu, rekao je za CNN da je, s obzirom veličinu uzorka, malo je verovatno da su nalazi studije mogli da nastanu slučajno.
Rao je rekao da studija ponavlja prethodna istraživanja koja su pokazala da ne postoji sigurno ograničenje nivoa konzumiranja alkohola zbog njegove uloge u oštećenju strukture i funkcije ljudskog mozga.
„Prethodno istraživanje je otkrilo da suptilne promene koje pokazuju oštećenje mozga mogu da se pojave na načine koji se ne mogu odmah uočiti na rutinskom testiranju intelektualne funkcije i mogu nekontrolisano da napreduju dok se ne pojave uočljivije promene u memoriji“, rekao je on i dodao da postoje dokazi da konzumiranje alkohola ima veću ulogu u oštećenju mozga nego što se ranije mislilo.
Studija sa Oksforda otkrila je da je ova uloga veća od mnogih drugih modifikovanih faktora rizika, poput pušenja.
„Interakcija sa visokim krvnim pritiskom i gojaznošću na povećanju štete koju alkohol nanosi mozgu naglašava širu ulogu ishrane i načina života u održavanju zdravlja mozga“, dodao je Rao.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare