Koliko biološki sat može da pomogne u procesu lečenja?

Zdravlje 24. avg 202213:30
Izvor: Shutterstock

Poznato je da funkcionisanje ljudskog organizma varira tokom 24 sata. Taj biološki sat sve više dobija na značaju, do te mere da neki lekar žele da ga iskoriste kao sredstvo u borbi protiv raznih bolesti.

 

„U telu postoji skup satova koji optimizuju njegovo funkcionisanje – reč je o cirkadijalnom sistemu“, objašnjava Klod Gronfie, istraživač sa Nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM), francuske javne organizacije koja se bavi istraživanjem ljudskoga zdravlja.

Povezane vesti

Poznato je već da ti satovi postoje, ali nakon više decenija istraživanja pokazalo se da su ljudski organi više ili manje aktivni tokom 24 sata – probavni sistem, jetra ili srce skloniji su pojačanom radu u određeno vreme, bez obzira na ritam uzimanja obroka ili fizičku aktivnost.

Istovremeno su istraživanja sprovedena na životinjama, a zatim i na ljudima, pokazala da taj ritam nije samo reakcija na spoljni svet, poput smene dana i noći, već je upisan u naše ćelije, počevši od neurona u mozgu.

Za ovo istraživanje 2017. trojica istraživača dobila su Nobelovu nagradu za medicinu, alu istraživanja o ovom zdravstvenom segmentu dodatno su ubrzana poslednjih godina i pokazala su da se cirkadijalni sat može naći u ćelijama čitavog organizma.

„Tako postoje cirkadijalni satovi u jetri, srcu, plućima, bubrezima, u mrežnjači…“, nabraja Gronfie.

Razumevanje bola

Naučnici su ustanovili da ti satovi imaju vrlo različit efekat. Studija koju je vodio Klod Gronfie, objavljena ovog leta u stručnome časopisu „Brain“, upućuje na to da percepcija bola varira u intenzitetu tokom 24 sata.

U sklopu istraživanja naučnici su izolovali od skoro svih spoljnih nadražaja dvanaest muškaraca  dan i po. Svaka dva sata izlagali su ih zagrejanoj sondi. Pokazalo se da njihov prag bola sistemski varira tokom vremena.

Istraživači smatraju da je ovo ključan korak ka boljem razumevanju bola. Jednoga dana, smatra Gronfie, mogli bismo uspešnije da utičemo na lečenje bola, s obzirom na nova saznanja o cirkadijalnom sistemu.

Zagovornici „hronoterapije“ ili „cirkadijalne medicine“ smatraju da bi njihova primena mogla da bude raznolika, u rasponu od onkologije preko kardiologije, pa sve do neurologije.

Na primer, podseća Gronfie, poremećaj biološkog sata dobro je poznat u slučaju Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti. Ali sada se zna da se on često javlja pre pojave simptoma, što znači da bi ga  trebalo promatrati kao uzrok, a ne kao posledicu.

Zamisao „u sukobu“ sa stvarnošću

Uprkos tome „još uvek je problem i u medicinskoj praksi primeniti znanja o ulozi i važnosti cirkadijalnih satova“, upozorili su prošle godine istraživači Ravi Alada i Džozef Bas u radu objavljenom u časopisu „New England Journal of Medicine“ (NEJM).

Naučnici smatraju da nedostaju tehnike koje bi lekarima omogućile da na jednostavan način dijagnostikuju poremećaj biološkog sata i samim tim ciljano savetuju pacijenta o promeni životnog ritma koji će mu pomoći da izbegne razvoj raznih zdravstvenih problema.

Ali u nekim slučajevima ideja, koju entuzijastično brani Gronfie, se jednostavno „sukobljava“ sa stvarnošću. Konkretno, u slučaju doba dana za davanje hemoterapije pacijentu sa karcinomom.

„Zamislite da istraživanje pokaže da se lečenje mora sprovesti između 10 sati uvečer i osam ujutru: to bi, bez sumnje, predstavljalo organizacijske probleme“ s obzirom na to da se hemoterapija sprovodi u medicinskoj ustanovi, upozorava onkolog Pjer Sentinji.

On stiče da nažalost „već živimo u svetu, bar kada je o Francuskoj reč, u kom je zdravstveni sistem na ivici raspada.

„Zaista, morali biste da budete vrlo uverljivi da biste u ovakvim okolnostima drastično izmenili organizaciju posla, koja je već pod velikim pritiskom“, zaključuje francuski onkolog.

Zbog toga nije dovoljno samo dokazati učinke, već ukazati i na to da oni „imaju veliki uticaj na uspešno lečenje i preživljavanje pacijenata“, kaže Sentinji, koji smatra da na ovom području nedostaje istraživanja.

Komentari

Vaš komentar