Kod izbirljivih nije problem želudac, već stav

Zdravlje 06. apr. 202109:57
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Mnogi će za svoju odbojnost prema određenoj hrani okriviti karakter ili genetiku, ali prehrambeni stručnjak Frank Bruni kaže da sve može da se promeni postupnim izlaganjem toj hrani.

Želudac vam se podiže na prokelj, pojedini začini imaju vam ukus sapuna ili jednostavno ne možete da zamislite da jedete pečurke. Sve je to u vašoj glavi, tvrde naučnici.

Povezane vesti

Ipak, objašnjava kako neke preference u ishrani jesu zadate i svojstvene većini ljudi – a to je odbojnost prema gorkim i nepoznatim začinima i povrću, najviše hrani koja ne raste u njihovom podneblju.

Biljke proizvode gorak ukus da bi od sebe odbile predatore, a ljudi su razvili osećaj odbojnosti prema tom ukusu kao svojevrsni zaštitni mehanizam. Ali da evolucija i dalje ima tako snažan efekat na ljude, tada niko ne bi jeo kelj, karfiol i slične namirnice, objašnjava Bruni.

U svojim tvrdnjama se poziva na američku studiju iz 80-ih, prema kojoj glavni razlog što će neko da jede određenu hranu ili da je odbije, zavisi isključivo od stava.

„Ko je slobodoumniji i više voli da eksperimentiše, taj će da proba i zavoli više vrsta hrane, dok će oni izbirljivi u glavi složiti priču da oni to jednostavno ne mogu da jedu“ ističe Bruni.

Kao primer za to navodi masline i ostrige koje mnogi ne vole da jedu, naročito dok su mali, ali do odrasle dobi se nađu u više situacija u kojima se upravo ta hrana jede, pa popuste pritisku i povremeno je jedu u društvu. Što im ukus postaje poznatiji, to je više zavole, objašnjava Bruni.

Komentari

Vaš komentar