Kancer pluća – kad se treba obratiti lekaru, šta pušači da rade posle 40. godine

Zdravlje 01. avg. 202114:5227 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Svetski dan borbe protiv raka pluća obeležava se pod sloganom "Sa njim nema distance". Od ove vrste kancera godišnje oboli oko 6.000 građana Srbije. Pulmolog doktorka Tatjana Radosavljević rekla je u Novom danu da je u svetu, u toku prošle godine, od raka pluća obolelo oko dva miliona i dvesta hiljada ljudi, a da je smrtnost bila 1,8 miliona.

„To je maligna bolest koja može da raste u pacijentu, a da on nema nikakvih simptoma. Praktično, ta nema faza je problem što se ne može otkriti na vreme, kao što je slučaj kod karcinoma dojke, grlića materice ilil debelog creva gde postoje jasni programi skrininga. Tegobe kada krenu – a to je kašalj koji je izrazit, ili promena karakteristike kašlja kod pušača, iskašljavanje krvi i gušenje – onda već imate odmaklu bolest i onda su sužene mogućnosti lečenja“, navela je doktorka.

Radosavljevićeva ukazuje da ceo svet obeležava današnji dan i jedna od osnovnih poruka koja se upućuje je da treba raditi na skriningu. U SAD postoje niskodozni CTE-ovi koji mogu da rade skrining koji je, pre svega, namenjen pušačima posle određenog broja godina i oni su počeli da rade te skrininge, kaže doktorka.

Karcinom pluća, ukoliko se otkrije na vreme, leči se, a ukoliko se otkrije kasno, visoka je smrtnost, navodi gošća N1. Pušenje i aerozagađenje su dva glavna razloga, a zatim genetska predispozicija.

Doktorka kaže da savetuju pušačima posle 40. godine da jednom godišnje prave snimak pluća, ostali – jednom u dve godine, preventivno.

Ističe da kada se oseti neka promena, ili kad je u pitanju kašalj koji je duži od dve nedelje – da to apsolutno zahteva odlazak lekaru, na rendgen, i ako treba da se uradi skener pluća i još neka dijagnostika. Takođe, dodala je doktorka, ljudi koji imaju genetsku predispoziciju treba češće da se kontrolišu, da prave redovno snimke pluća i ako mogu da uiopšte ne puše, jer je pušenje faktor 1.

U Srbiji postoje, navodi doktorka, sve terapije koje su dostupne u svetu.

„Zavisno od vrste raka, postoji grupa različitih vrsta nesitnoćelijskih krcinoma koji mogu da se operišu ako se otkriju rano, posle toga može da se daje hemioterapija, može da se daje zračna terapija. Mikrocelarni karcinom pluća može da se leči samo terapijom. Za neke tipove karcinoma kao što su adenokarcinomi dostupna je u Srbiji i imunoterapija“, objašnjava.

Doktorka kaže da nema pravila kako se razvijaju karcinomi – da neki rastu dve, neki pet godina.

Što se tiče aerozagađenja kao faktora rizika, navodi da je važno da se ono prati i da se sprovode mere.

Pacijenti koji imaju rak pluća i dobiju kovid su, dodaje doktorka, u visokorizičnoj grupi. Moraju bolnički da se tretiraju i moraju da se tretiraju lekovima koji su antivirusni. Pogotovo ako su na radio ili hemioterapiji, njihov imunitet je u padu i oni zahtevaju naročitu pažnju, ukazuje doktorka. Istakla je da tokom pandemije, nije bila baš velika dostupnost pacijentima njihovih lekara, dodajući da pacijenti moraju da se vrate svojim lekarima i da ne sme da bude zastoja u terapiji.

 

Komentari

Vaš komentar