Kako prepoznati alergije i da li ih je moguće izlečiti

Zdravlje 30. avg 202208:0014 komentara
Alergija
Izvor: Shutterstock

Alergijski rinitis predstavlja preosetljivost na supstance koji se prirodno nalaze u našoj okolini i bezopasne su za osobe koje nisu alergične. Tu najčešće spadaju prašina, grinje ili poleni trave, drveća i korova.

Alergijski rinitis je danas veoma često oboljenje, tako da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od 10 do 25 odsto stanovništva u svetu boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa. Smatra se da će usled velike zagađenosti vazduha i pojačanog otopljavanja za 50 godina taj procenat biti oko 40 odsto populacije.

Doc. dr Ivan Baljošević, specijalista otorinolaringologije, objašnjava za portal N1 da su simptomi alergijskog rinitisa brojni.

„Pre svega to je zapušenost i curenje vodenastog sekreta iz nosa kod 80 odsto pacijenata. Oko 60 odsto njih ima i svrab u predelu nosa i očiju. Kao posledica svih ovih simptoma oko 50 odsto pacijenata pati od glavobolje, nesanice i umora“, kaže on.

Početni simptomi alergije (zapušenost i curenje iz nosa) često podsećaju na prehladu, pa se pogrešno leče davanjem antibiotika.

„Razlika je u tome, što kod alergijskog rinitisa nema poremećaja ošteg stanja, kao što su povišena telesna temperatura, malaksalost i gubitak apetita“, dodaje dr Baljošević.

Zašto sve veći broj ljudi ima problem sa alergijama

Porodična sklonost predstavlja glavni faktor rizika za alergijski rinitis. Razvoj alergijskog rinitisa se povećava na 50 odsto ako jedan od roditelja ima alergijske bolesti i 72 odsto ako su oba roditelja imala istu atopijsku manifestaciju, navodi dr Baljošević.

Pročitajte još:

„Ostali faktori rizika povezani sa razvojem alergijskog rinitisa uključuju viši socioekonomski status pacijenta, povećano zagađenje životne sredine, decu rođenu u proleće i leto (tokom sezone polena), nedostatak starijih rođaka, kasniji polazak u obdanište, majčino pušenje tokom prve godine života, izloženost alergenima u zatvorenom prostoru kao što su životinjska dlaka, grinje i prašina, viši nivo IgE u serumu (> 100 IU / ml pre šeste godine), prisustvo pozitivnog znaka alergena po koži i rano unošenje veštačke hrane za bebe“, ističe specijalista otorinolaringologije.

Razvoj alergijskih bolesti počinje sa promenama na koži, tj. alergijskim dermatitisom koji se javlja u uzrastu od četiri meseca do godinu dana. Ispoljava se sa crvenilom, svrabom i hrapavošću kože na obrazima, iza ušiju, pregibima laktova, šaka, kolena ili stopala.

„Alergije na hranu se sreću u drugoj godini života. Najčešće je to preosetljivost na mleko, jaja ili neke druge alergene iz hrane. Alergijski rinitis počinje posle druge godine života. Najveću učestalost ima u školskom uzrastu, tako da će oko 80 odsto pacijenata sa alergijskim rinitisom imati prve simptome u tinejdžerskom uzrastu“, navodi dr Baljošević.

Na pitanje da li alergije mogu da izazivaju i određena hemijska sredstva koja se nalaze u našoj okolini, dr Baljošević odgovara potvrdno.

„Naravno, uglavnom su to kozmetički preparati koji se svakodnevno koriste, npr. šamponi, kreme za telo i lice, kao i određene vrste deterdženata. Ipak, najveći broj ljudi je preosetljiv na omekšivač koji se dodaje prilikom pranja veša“, ukazuje on.

Čovek može da razlikuje 10.000 različitih mirisa. Mirisne zone su u gornjim trećinama nosnih šupljina.

„Npr. pokvarena i trula hrana ima neprijatan miris. To nam predstavlja signal da ne konzumiramo tu vrstu hrane da se ne bi razboleli“, ističe dr Baljošević.

Kako se leče alergije

U lečenju alergijskog rinitisa veliku važnost ima izbegavanje alergena na koji je pacijent osetljiv, navodi doktor.

„Tako, na primer, ako postoji osetljivost na prašinu, treba ukloniti debele tepihe i teške zavese iz stana, a snažnim usisivačima povremeno uklanjati grinje iz nameštaja. Takođe, takva deca ne bi trebalo da imaju previše plišanih igračaka, niti da spavaju sa njima, jer one mogu biti prepune alergena kao što su prašina i grinje, bez obzira koliko ih često peremo“, kaže dr Baljošević.

Prema njegovim rečima, medikamentozni način lečenja je veoma efikasan i ne treba ga izbegavati. To najčešće podrazumeva uzimanje antihistaminika i topikalnih kortikosteroida.

Posebnu pažnju treba obratiti na higijenu nosa koju možemo vršiti raznim slanim rastvorima, dodaje on.

„Najnoviji vid lečenja je imunoterapija koja podrazumeva primenu subukutanih vakcina ili sublingvalnih tableta koje sadrže male doze alergena (polena trave, drveća ili grinja). Koriste se nekoliko meseci u toku tri godine i dovode do smanjenja simptoma alergije za oko 90 odsto. Imunoterapija (IT) je jedini modalitet lečenja koji može da izmeni prirodnu istoriju alergijskih bolesti“, kaže dr Ivan Baljošević za N1.

Komentari

Vaš komentar