Kako neke vrste astme mogu da zaštite od teškog oblika kovida-19

Zdravlje 03. apr. 202214:47 > 14:49
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Kada je počela pandemija kovida-19, oni sa hroničnim plućnim stanjima poput astme bili su zabrinuti zbog toga što je bolest posebno ozbiljna za njih. Međutim, čini se da ljudi sa nekim tipovima astme prolaze bolje nego što se očekivalo – i možda ćemo konačno razumeti zašto.

Populacione studije u Australiji, Velikoj Britaniji i Evropi, kao i SAD, do sada nisu pronašle dokaze da astma izaziva teške simptome kovida-19, prenosi Science alert.

Povezane vesti

U stvari, upravo je suprotno. Generalno, manje je verovatno da će se ljudi sa alergijskom astmom zaista razboleti nakon što zaraze SARS-CoV-2; ovo je u suprotnosti sa ljudima sa drugim plućnim stanjima kao što je emfizem, kod kojih je veća verovatnoća da će imati teške simptome kovida-19.

Dakle, šta izdvaja pacijente sa astmom? Istraživači sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu misle da su to konačno shvatili.

Da bi ovo istražio, tim je koristio ćelijske kulture iz ljudskih respiratornih puteva. Da bi oponašali disajne puteve astmatičara, tretirali su neke od uzoraka malim proteinom za koji se zna da je češći kod astme, nazvanom interleukin-13 (IL-13).

Jedna od stvari koje njegovo prisustvo izaziva kod astmatičara je povećanje proizvodnje sluzi iznad zdravih nivoa.

Zatim su zarazili ćelijske kulture SARS-CoV-2. U ćelijama tretiranim IL-13, koronavirus je pokazao probleme u invaziji na ćeliju da bi se replicirao i širio kopije samog sebe. U netretiranim ćelijama, u međuvremenu, bilo je mnogo više infekcija.

"Znali smo da mora da postoji bio-mehanički razlog zašto ljudi sa alergijskom astmom deluju zaštićenije od teških oblika bolesti", kaže biohemičarka Kamil Era iz UNC.

Ona kaže da je njihov istraživački tim otkrio brojne značajne ćelijske promene, posebno zbog IL-13, što ih je dovelo do zaključka da IL-13 igra jedinstvenu ulogu u odbrani od infekcije SARS-CoV-2 kod određenih populacija pacijenata.

Kada su posmatrali interakciju respiratornih ćelija i virusa pod elektronskim mikroskopom, Era i njene kolege primetile su da tretmani IL-13 značajno smanjuju broj inficiranih ćelija, dok povećavaju sluz koju ove ćelije proizvode.

Međutim, čak i kada je sluz uklonjena, ćelije su i dalje pokazivale određeni stepen zaštite od invazivnog koronavirusa.

Sekvenciranje RNK je dalje potvrdilo da prisustvo IL-13 u ćelijskoj kulturi povećava regulaciju gena povezanih sa antivirusnim svojstvima, dok smanjuje ekspresiju ćelijskih receptora za koje je poznato da se koronavirusi vezuju, poput ACE2.

U netretiranim respiratornim ćelijama, ovi receptori dozvoljavaju koronavirusu da relativno lako napadne. Ako je ćelija zaista zaražena, istraživači su primetili da je veća verovatnoća da će se odvojiti od površine disajnih puteva, dozvoljavajući joj da padne dublje u pluća, čime se širi infekcija.

"Intenzivno izlučivanje virusa i ćelija izazvano infekcijom SARS-CoV-2 je oslabljeno IL-13, što je uticalo na ulazak virusa, replikaciju i širenje", zaključuju autori.

Nažalost, IL-13 se ne može koristiti sam za sebe. To je deo imunološkog odgovora, što znači da može izazvati upalu u disajnim putevima pacijenta.

Ali detaljno razumevanje onoga što se dešava u plućima je ipak ključno. Upoređujući ćelije koje oponašaju disajne puteve astme sa zdravim ćelijama disajnih puteva, naučnici su istakli neke od osnovnih mehanizama koji stoje iza teških slučajeva kovida-19.

U budućnosti, terapeutski lekovi bi mogli da pomognu u ciljanju određenih mesta koja su više uključena u teške simptome.

"Mislimo da ovo istraživanje dodatno pokazuje koliko je važno lečiti infekciju SARS-CoV-2 što je ranije moguće", kaže Era.

Ona je dodala da to "pokazuje koliko su važni specifični mehanizmi koji uključuju ACE2 i IL-13, u nastojanju da se zaštite pacijenti od razvoja teških infekcija".

Studija je objavljena u PNAS.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar