Kako da prepoznamo opsesivno-kompulsivni poremećaj

Zdravlje 07. jun. 202217:39 > 17:5514 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Opsesivne misli ili kompulzivne radnje - ili i jedno i drugo - moraju biti prisutni minimum dve nedelje i moraju da predstavljaju izvor patnje ili da ometaju svakodnevnu aktivnost osobe, kako bi nekome postavili dijagnozu opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP), kaže za portal N1 psihijatar i psihoterapeut dr Nataša Šikanić.

„Svesni smo da postoje rizici u realnom, svakodnevnom svetu koji su usko povezani sa skoro svim opsesivno-kompulsivnim okidačima. Kuće se zapale i izgore, potencijalni izvori zaraze su svuda oko nas, naše ruke često prenose klice i prljavštinu, nož i ostali oštri predmeti mogu nekoga i povrediti. Ako možete da živite sa nesigurnošću koje te opasnosti prouzrokuju, čak i ako vam je nelagodno, vi verovatno nemate OKP“, navodi  dr Šikanić.

Ističe i da ljudi koji ne vole neuredan sto, ali to mogu podneti bez većeg uznemirenja, ne moraju nužno imati OKP.

„Takođe i osobe koje redovno peru ruke pre jela, ali bi ručale i u slučaju da u blizini nema sapuna i vode. Osobe koje cene tačnost, red i urednost, ali ih briga o tome ne ometa u aktivnostima, radu i životu uopšte, mogu imati opsesivne elemente u sklopu strukture ličnosti, što ih takođe ne ometa, niti svrstava u kategoriju OKP“, objašnjava ona.

Ali, dodaje dr Šikanić, ukoliko je anksioznost toliko velika da troši energiju, vreme i ometa dan, sigurno je da postoji „poremećaj“.

„P znači ’poremećaj’ te je tako sigurno da OKP izaziva poremećaj u vašem životu“, naglašava dr Šikanić.

Koje su karakteristike

Bitna karakteristika osoba sa OKP su prisilne (opsesivene) misli ili prinudne (kompulsivne) radnje koje se ponavljaju (nestaju i ponovo se vraćaju).

"One osobu kontinuirano uznemiravaju uprkos naporu i pokušajima da im se odupire. Oboleli ih prepoznaje kao ’svoje misli’ i ako su one nevoljne, nametnute, a najčešće su i vrlo uznemiravajuće. Često se prepoznaju kao agresivne, religiozne misli koje imaju seksualnu konotaciju, misli povezane sa strahom od zaraze…", navodi dr Šikanić.

Dodaje da su kompulsivne radnje (rituali), sa druge strane, stereotipna ponašanja koja se stalno ponavljaju. Ona sama po sebi nisu prijatna niti su realno korisna na bilo koji način.

"Osoba na te radnje gleda kao na nešto što mora da uradi, kako bi sprečila da se dogodi nešto loše, zastrašujuće, uznemiravajuće. Tako se često ispoljavaju kao kompulsivno pranje, čišćenje, uređivanje, ali i kao kompulsivno proveravanje (proverava se da li su zaključana vrata, isključena voda, struja, šporet….)“, navodi ona.

Često je, dodaje dr Šikanić, teško zadovoljiti sve uslove kako bi se izašlo iz kuće, putovanje traži stalno i uporno kretanje istom trasom, mnogobrojno ponavljanje i kretanje istim putem, tako da cilj uglavnom postaje sve dalji i teško dostižan.

„Kasni se na posao, druženje, sastanak, što pokreće novi krug problema u međuljudskim i profesionalnim odnosima“, upozorava ona.

Kako OKP utiče na kvalitet života

Neretko kompulsije oduzmu veliki deo dana, nikada dovoljno za umirenje, vodeći osobu kao novom i upornom ponavljanju.

Kako da prepoznamo OKP kod sebe ili nama bliskih ljudi:

● Opsesije su neželjene i generalno nisu u skladu sa moralom i vrednostima osobe

● Značajno ometaju svakodnevni život

● Oni koji pate od OKP pokušavaju da potisnu uznemirujuće misli, ali jednostavno to ne uspevaju

● Misli dolaze iznutra i osobe su svesne njihove besmislenosti

● Kompulsivne radnje se moraju izvršiti „ispravno“, na tačno zamišljeni način, određeni broj puta ili se moraju ponoviti

● Kompulsivne radnje nemaju nikakvog smisla, realno nisu korisne

"Ako živite sa OKP-om, sigurno ćete se osećati frustrirano, izolovano, uznemireno, iscrpljeno... Često opisane teškoće oduzimaju previše vremena te svakodnevni život, posao, druženje zabava postaju opterećenje, vremenom praktično nemoguće", kaže dr Šikanić.

Ona ističe da postoji tesna veza između opsesivnih simptoma, a naročito opsesivnih misli i depresije.

"Osobe koje pate od OKP neretko pokušavaju da svoju napetost, zabrinutost i ponavljanje olakšaju alkoholom, te neretko razvijaju sekundarni alkoholizam. Sve zajedno, dovodi do disfunkcionalnosti u svakodnevnom životu", navodi dr Šikanić.

Obično počinje u detinjstvu, jednako kod muškaraca i žena

OKP je jednako prisutan i kod muškarca i kod žena, a obično počinje u detinjstvu, adolescenciji ili ranom odraslom dobu.

"Kako smo do sada govorili o tome koliko je OKP teško podnošljiv, koliko je teško živeti sa njim i koliko uznemirava obolele, ovaj poremećaj uznemirava i okolinu. Porodica, rodbina, prijatelji, kolege, svakako ne razumeju patnju obolelog niti mu mogu adekvatno pomoći. Takođe, lekari i psihijatri ne vole ovaj poremećaj, jer su i oni često pred ovim upornim simptomima nemoćni", kaže dr Šikanić.

Dodaje da je OKP poremećaj koji zahteva veliko iskustvo i farmakološko znanje i umece psihijatra, ali takođe i strpljenje i upornost pacijenta i lekara.

"Farmakoterapija je neophodna i nezaobilazni deo u lečenju pacijenata sa OKP. S druge strane, pacijenta najčešće stavlja pred imperative uzimanja psihofarmaka, ponekad kombinacije više vrsta medikamenata, kao i duže vreme uzimanja terapije. Zbog svega ovoga, OKP predstavlja terapijski izazov kako za osobu koju muči, tako i za njenog psihijatra-terapeuta“, kaže dr Šikanić.

Prema njenim rečima, kombinacija farmakoterapije i psihoterapije daje najbolje rezultate.

"OKP se nikako ne može lečiti samo psihoterapijom. Uvođenje novih metoda u lečenju OKP značajno olakšava ceo terapijski proces. Najefikasnija se pokazala Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS)", navodi ona.

Podseća da je američka Agencija za hranu i lekove odobrila sredinom 2020. godine TMS za tretman OKP-a, a zahvaljujući kreiranju nove sonde pomoću koje se postiže duboka magnetna stimulacija. TMS se u tretmanu OKP-a koristi kako u sinergiji sa medikamentima, tako i kao samostalna terapija.

„Naravno, psihoterapija je neizostavni deo terapijskog protokola, najčešće potrebna, ali najčešće nedovoljna u lečenju OKP-a. Individualan pristup klijentu ostavlja prostor za terapijski plan koji će dati najbolje rezultate za svakoga klijenta ponaosob”, izjavila je dr Šikanić za N1.

Komentari

Vaš komentar