Jovčić: Nivo buke na mernim stanicama u Beogradu viši ili na granici dozvoljenog

Zdravlje 28. apr. 202115:08 > 15:097 komentara
Podeli:
Izvor: Foto: Shutterstock

U Beogradu je na skoro svim mernim stanicama, kojih ima 35, nivo buke ili viši ili u blizini same granice dozvoljenog, izjavila je direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić.

Ona je za Fonet objasnila da dozvoljeni nivo buke zavisi od zone i da se kreće od 40 do 65 decibela.

Kako je precizirala, najmanji nivo je dozvoljen u zonama za sport i rekreaciju, dok je najviši dozvoljen u prometnim saobraćajnicama.

„Beograd je bučan grad, kao i većina drugih višemilionskih gradova, ali je dodatni problem što se malo toga radi po pitanju nivoa buke, koja se još ne posmatra kao neki veliki problem“, ukazala je Jovčić.

Prema njenom tumačenju, ljudskom sluhu prija buka od oko 40 decibela, što je jačina buke tokom razgovora, dok sve iznad toga stvara probleme.

„Nekada se verovalo da buka utiče samo na čulo sluha, međutim, sada su urađene studije koje dokazuju da buka utiče i na fizičko i mentalno zdralvje“, upozorila je Jovčić.

Ona napominje da buka utiče na sve, da su najviše pogođeni deca i žene, ali i osobe starije od 65 godina.

Buka izaziva nesanicu, umor, anksioznost i depresiju, predočila je Jovčić i naglasila da „ljudi koji su izloženi nivou buke višem od 55 decibela, češće osećaju umor, nervozu, glavobolju i razdražljivi su“.

„Buka može uticati i na pojavu kardio-vaskularnih oboljenja“, dodala je Jovčić i primetila da buka utiče i na životinje koje, za razliku od ljudi, ne mogu da procene odakle dolazi buka i negativno reaguju kada je nivo buke visok.

Kako je ilustrovala, kod njih dolazi do agresije i problema u reprodukciji, dok u vreme novogodišnjih praznika, kada se koriste petarde, kućni ljubimci beže od svojih vlasnika, zbog toga što ne znaju šta se dešava.

Najveći nivo buke u gradskoj sredini, više od 80 odsto, dolazi iz saobraćaja, na drugom mestu su ugostiteljski objekti i sportske manifestacije, a za njima slede gradilišta i domaćinstva, rekla je Jovčić.

Nivo buke u gradskim zonama najčešće se snižava postavljanjem drvoreda, istakla je ona i predočila da je Bulevar despota Stefana najbučnija ulica u gradu.

Tu je, prema njenim rečima, nivo buke konstantno iznad 65 decibela, dok je u Košutnjaku oko 40 decibela, što mnogo bolje utiče na psiho-fizičko zdravlje.

Nivo buke pored autoputa često je iznad 70, 80 i 90 decibela, izjavila je Jovčić i ocenila da su paneli koji se pored njih postavljaju samo jedan od načina da se buka smanji.

Neophodna promena propisa

Ona smatra da je neophodna promena propisa i da bi najjednostavnije bilo da se proširi nadležnost saobraćajne policije koja bi mogla da meri nivo buke vozila i da ih zbog toga isključi iz saobraćaja.

Za nju je najveći problem to što je merenje buke poveren posao, jer građani koji žele da prijave buku moraju prvo da se jave ekološkoj inspekciji da bi angažovala instituciju ovlašćenu za merenje buke i tek onda se obavlja merenje, što bude veoma kasno.

„Zato je bitno da se to ovlašćenje prebaci na samog ekološkog inspektora, kao i da se proširi na komunalnu policiju, kako bi oni, kada dođe do prijave, izašli na teren i propisivali kazne u trenutku dok se pravi buka, rekla je Jovčić.

Komentari

Vaš komentar