Izvedena prva kombinovana transplantacija srca i timusa kod bebe

Zdravlje 11. mar 202209:24 > 09:51
Izvor: Shutterstock

Kada je Kejtlin Sinemon bila trudna 20 nedelja sa svojim drugim detetom, lekari su joj rekli da će njena beba biti rođena sa srčanom manom koja će zahtevati operaciju na samom početku njegovog života.

Iston Sinemon je rođen u Univerzitetskoj bolnici Djuk sa srčanom bolešću jedne komore, što je značilo da je njegovo srce imalo samo jednu komoru, umesto dve, da pumpa krv do ostatka njegovog tela, piše CNN.

Povezane vesti

Nakon što dve operacije srca nisu mogle da isprave srčani zalistak, njegovom hirurškom timu je postalo jasno da će Istonu biti potrebno novo srce.

Ali transplantacija bi zahtevala da Iston bude na lekovima za suzbijanje imuniteta do kraja života kako njegovo telo ne bi odbacilo novi organ. Ovi lekovi mogu da povećaju rizik od karcinoima i mogu da budu toksični za bubrege, kao i da učine pacijente podložnijim teškim infekcijama.

Ali doktori su naišli na još jedan izazov dok je Iston čekao transplantaciju srca. Nakon ponovljenih infekcija, dalje testiranje je otkrilo da je imao nedostatak specifične vrste ćelije imunog sistema koja se zove T ćelija. T ćelije sazrevaju u timusu, organu koji se nalazi ispred srca.

Istonova loša imunološka funkcija značila je da njegovo telo prirodno nije proizvodilo T ćelije, koje su takođe često odgovorne za to što telo odbacuje i napada presađeni organ kada ga ne prepozna.

„Bilo je to slučajno u smislu da je Istonu bila potrebna i transplantacija srca, a takođe je imao i veoma lošu imunološku funkciju“, rekao je dr Džozef Turek, šef pedijatrijske kardiohirurgije na Univerzitetu Djuk i član Istonovog hirurškog tima, na konferenciji za novinare.

Ovo je učinilo Istona kandidatom za novu operaciju za dobijanje i novog srca i obrađenog timusa od istog donatora. Ova kombinacija procedura nikada nije urađena na čoveku.

Za Eastonove roditelje, Kejtlin i Brendona Sinemona, odluka da njihova beba bude podvrgnuta tako kritičnim procedurama nije bila laka, posebno imajući u vidu rizike koje nosi operacija transplantacije. Kada Istonova druga operacija nije uspela, Turek je razgovarao o opcijama sa Sinamonsima.

„Mislim da je jedna stvar koja nas je najviše trgla je to što nam je rekao da želi da nam vratim našeg sina, a jedini način na koji to može da uradim je transplantacija“, rekla je Kejtlin Sinemon za CNN.

Ona je dodala da je doktor rekao i to da „ako uspe, ne samo da će to pomoći Istonu, već će pomoći i milionima drugih ljudi, a ako ne uspe, bar smo probali“.

Prema mišljenju Tureka, Univerzitet Djuk je jedino mesto na zapadnoj hemisferi koje vrši transplantaciju kultivisanog timusa, pri čemu se donorske ćelije timusa inkubiraju i uzgajaju u laboratoriji pre nego što se implantiraju u primaoca.

U zdravom imunološkom sistemu, nezrele imune ćelije ulaze u timus, gde uče da identifikuju šta je „sopstveno“, a šta strano. Proces kultivisanja timusa čisti bilo koju zrelu imunološku ćeliju donatora, ostavljajući skelu timusa da bi primalac mogao da razvije sopstvene imune ćelije.

„Ideja da timus raste u istom okruženju kao i novi transplantirani organ je ono što mu omogućava da ga prepozna kao „nešto svoje“, rekao je dr Turek za CNN.

Istonov imuni nedostatak značio je da bi mogao da razvije jedan aspekt svog imunog sistema – T ćelije – dok se njegovo telo navikavalo na novo srce. Ova dvostruka transplantacija od istog donora mogla bi čak da eliminiše potrebu za opasnim doživotnim lekovima za suzbijanje imuniteta.

U avgustu, sa šest meseci, Easton je dobio transplantaciju srca i počeo je da uzima lekove za suzbijanje imuniteta. Dve nedelje kasnije, nakon što su donorske ćelije timusa završile proces kulture, on je takođe primio implantaciju timusa.

„Preplitanje sreće i tuge, sa jedne strane ste uzbuđeni zbog toga što će vaše dete dobiti transplantaciju posle koje ćete moći da ga dovedete kući , a sa druge strane znate da je neko drugi  svoje dete izgubio“, rekao je Sinemon.

Ubrzo nakon operacije, Iston je prebačen sa odeljenja intenzivne nege, što je roditeljima nagovestilo da se dobro oporavlja.

Rezultati

Šest meseci nakon transplantacije, testiranje je pokazalo da je Istonov novi timus pravilno razvijao T ćelije i da njegovo telo nije odbacilo njegovo novo srce. Ovi rezultati su obećavajući, a Istonov medicinski tim se nada da će ga odviknuti od lekova za suzbijanje imuniteta za godinu dana ako testovi potvrde da njegove T ćelije prepoznaju njegovo transplantirano srce kao svoje.

„Ideja da biste mogli da imate transplantaciju i da ne morate da uzimate ove lekove je zaista nešto što „menja igru“ za pacijente sa transplantiranim organima“, rekao je dr Turek za CNN.

On je je takođe rekao da bi uspeh ove procedure mogao da znači da presađeno srce može duže da živi.

Trenutno transplantirana srca obično prežive samo 10 do 15 godina zbog malih epizoda odbacivanja u godinama nakon procedure. Obično se ove epizode ​​mogu lečiti povećanjem doze lekova za suzbijanje imuniteta, ali vremenom mogu da unište integritet srca.

Dakle, izgradnja imunog sistema koji je tolerantan na transplantaciju srca može da  poveća izdržljivost tog srca.

Dr Turek ovo vidi kao otvaranje vrata budućnosti transplantacijske medicine. Sledeći korak je testiranje da li bi ova procedura mogla da bude uspešna kod nekoga sa zdravim imunološkim sistemom kome je potrebna transplantacija organa.

„Mislim da će, ako se to desi, to biti način na koji će se većina transplantacija raditi u budućnosti, a to će se odnositi na sve organe“, rekao je dr Turek za CNN.

Međutim, T ćelije čine samo jedan deo odgovora imunog sistema na transplantirane organe, primetila je dr Rešma Binivale, vanredni profesor kardiohirurgije i direktor pedijatrijske transplantacije srca na UCLA.

„Ne bih žurila sa tvrdnjom da će dete biti potpuno isključeno sa supresije imuniteta, jer ova tehnika brine samo o T ćelijama, o ćelijama timusa“, ​​rekla je dr Binivel, koja nije bila uključena u Istonovu operaciju.

Ona je dodala da je „imunitet takođe posredovan antitelima humoralnih ćelija, koje zahtevaju potpuno drugačiji mehanizam supresije imuniteta“.

B ćelije, poznate i kao humoralne ćelije, su vrsta imunskih ćelija koje prave antitela i nastaju u koštanoj srži.

„Ovo može biti odlično rešenje kratkoročno, ali ne pruža doživotno rešenje“, rekla je dr Binivale za CNN.

Još uvek nije jasno da li bi ova procedura bila održiva kod odraslog pacijenta, kaže dr Turek, jer se timus smanjuje kako ljudi stare, a koštana srž postaje odgovorna za stvaranje T ćelija.

„To je jedna od stvari koje posmatramo u laboratoriji, kao i da saznamo koja je naša pogodna starost donora. Verujemo da će to verovatno biti negde u ranom odraslom dobu gde biste još uvek imali održiv timus za transplantaciju“, rekao je dr Turek.

Postoji čak i mogućnost da kultivisane transplantacije timusa prate ksenotransplantacije, kada se životinjski organi transplantiraju u ljude.

Čovek koji je prvi dobio genetski modifikovano svinjsko srce umro je ove nedelje, dva meseca nakon operacije. Dr Turek kaže da bi kultivisana transplantacija timusa mogla da ukloniti potrebu za visokim dozama lekova za suzbijanje imuniteta koji su ovom muškarcu bili potrebni.

„Kada smo ga doveli kući, nije mogao ni glavu da podigne. Morali smo da ga nosimo okolo kao tek rođenu bebu, a sada se šeta po kući, smeje se i igra se sa sestrom“, rekla je majka dečaka i dodala  da kada biste videli ne biste pomislili da je prošao sve kroz šta je prošao.

Komentari

Vaš komentar