Istraživači: Ubrzan rast ključne strukture mozga prethodi autizmu kod beba

Zdravlje 31. mar. 202218:36 > 18:39
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Struktura mozga koja se zove amigdala raste prebrzo kod beba kojima je dijagnostikovan autizam do druge godine, pokazuje nova studija.

Istraživači su otkrili da se ovaj prekomerni rast javlja između  šest i 12 meseci starosti, pre nego što se deci obično dijagnostikuje autizam, piše Live Science.

Nalazi, objavljeni prošle nedelje u The American Journal of Psichiatry, ukazuju na to da terapije za decu sa visokim rizikom od autizma mogu da imaju najbolji efekat ako se sa njima počne u detinjstvu.

„Naše istraživanje ukazuje na to da  je optimalno vreme za početak intervencija i podrške deci kod kojih postoji velika verovatnoća da će razviti autizam biti tokom prve godine života“, rekao je stariji autor studije dr Džozef Piven, profesor psihijatrije i pedijatrije na „University of North Carolina at Chapel Hill“, navodi se u saopštenju.

Amigdala je struktura u obliku badema i nalazi se duboko u mozgu koja je uključena u obradu emocija, uključujući osećaj straha, kao i za tumačenje izraza lica.

Istraživači su već znali da se amigdala pojavljuje veća kod dece školskog uzrasta sa ASD (autism spectrum disorder – poremećaj autističnog spektra) u poređenju sa decom bez ASD, ali nije poznato kada tačno počinje ovo povećanje.

U novoj studiji, istraživači su skenirali mozgove više od 400 novorođenčadi, uključujući 270 koji su bili u većem riziku od razvoja autizma jer su imali starijeg brata ili sestru sa ovim stanjem; 109 novorođenčadi sa tipičnim razvojem; i 29 novorođenčadi sa fragilnim X sindromom, genetskim poremećajem koji prouzrokuje razvojne i intelektualne smetnje.

Deca su podvrgnuta MR skeniranju u uzrastu od šest meseci, 12 meseci i 24 meseca. Do uzrasta od 24 meseca, 58, ili oko 21 odsto, dece u riziku imalo je dijagnozu ASD.

Istraživači su otkrili da su u uzrastu od šest meseci sva deca imala amigdale slične veličine. Ali do 12 meseci, deca koja su kasnije razvila autizam imala su uvećane amigdale u poređenju sa decom koja nisu razvila autizam i decom sa fragilnim X sindromom.

Ona deca sa najbržim rastom amigdale imali su najteže simptome autizma.

„Što je amigdala brže rasla u detinjstvu, to je dete pokazivalo više društvenih poteškoća kada mu je dijagnostikovan autizam godinu dana kasnije“, rekao je u saopštenju prvi autor studije Mark Šen, docent psihijatrije i neuronauke na „UNC Chapel Hill“.

Istraživači su pretpostavili da rani problemi sa obradom vizuelnih i senzornih informacija u detinjstvu mogu da dovedu do stresa na amigdalu, što dovodi do njenog preteranog rasta. Amigdala prima signale iz vizuelnog sistema mozga i drugih senzornih sistema kako bi otkrila pretnje.

Studije su otkrile da deca kojima je dijagnostikovan autizam imaju probleme kao bebe sa načinom na koji obraćaju pažnju na vizuelne stimuluse.

„Intervencije kod beba sa visokim rizikom od autizma možda žele da se fokusiraju na poboljšanje vizuelne i druge senzorne obrade informacija“, rekao je Piven.

Rane intervencije za autizam obično počinju oko druge ili treće godine, kada se detetu dijagnostikuje autizam, prema Nacionalnim institutima za zdravlje.

Međutim, neke studije su testirale intervencije kod beba koje su bile u opasnosti od autizma jer su imale brata ili sestru sa autizmom ili kod beba koje su pokazivale rane simptome, kao što je vizuelno fiksiranje na određene objekte, prema sajtu za vesti o autizmu Spectrum.

Na primer, mala studija iz 2014. testirala je intervenciju kod dece uzrasta od šest do 15 meseci, koja je naučila roditelje novim načinima interakcije sa svojim bebama, kao što su metode da skrene pažnju bebe sa predmeta na koji su bili fiksirani; i otkrili da je terapija smanjila simptome autizma do treće godine, izvestio je „Spectrum“.

Komentari

Vaš komentar