Genetičari istražuju uzrok karcinoma pluća kod nepušača

Zdravlje 15. sep. 202114:33 > 14:344 komentara
Podeli:
Izvor: Foto: Shutterstock

Većina ljudi koja oboli od karcinoma pluća su pušači. Međutim, nije retka pojava da pacijenti koji u životu nisu zapalili cigaretu, takođe obole od karcinoma pluća.

Velika nova studija o nepušačima sada je identifikovala tri jedinstvena podtipa karcinoma pluća za koje se čini da nastaju bez očiglednog okidača iz okoline – poput duvanskog dima ili zagađenja vazduha, piše Science Alert.

Povezane vesti

„Ono što vidimo je da kod nepušača postoje različiti podtipovi karcinoma pluća koji imaju različite molekularne karakteristike i evolutivne procese“, objašnjava epidemiolog Maria Tereza Landi sa Nacionalnog instituta za zdravlje SAD, i dodaje da bismo u budućnosti mogli da imamo različite tretmane zasnovane na ovim podtipovima.

Novo istraživanje dalo je nekoliko tragova o tome kako nastaju ti karcinomi kod nepušača.

Kada su naučnici sekvencirali genome smrznutog tumorskog tkiva, uzorkovani od 232 nepušača sa dijagnozom karcinoma pluća, koji je daleko češći od dva glavna tipa karcinoma pluća, primetili su nekoliko mutacija koje nisu bili vidljivi u normalnom stanju plućnog tkiva.

Ove genetske promene se malo razlikuju od onog što se dešava kada je duvanski dim uzročnik karcinoma pluća, što ukazuje na to da bi mogao da bude kriv alternativni oblik oštećenja pluća, poput neke greške u DNK ili oksidativnog stresa.

Čak i onih 62 nepušača koji su bili izloženi pasivnom pušenju pokazali su mutacije slične mutacijama drugih nepušača u svom tumorskom tkivu.

Ovo ukazuje na to da je njihova bolest proizvod unutrašnjih telesnih promena, a ne stresova iz okoline, iako je veličina uzorka u ovom slučaju relativno mala.

„Potreban nam je veći uzorak sa detaljnim podacima o izloženosti da bismo zaista proučili uticaj pasivnog pušenja na razvoj karcinoma pluća kod osoba koje nikada nije pušila“, priznaje Landi.

Pacijenti iz ove studije su uglavnom evropskog porekla, što znači da će buduća istraživanja moraju da se uvedu raznolikost kada je poreklo učesnika u pitanju.

Identifikovana tri nova podtipa karcinoam pluća

Prvi i najčešći podtip nazvan „piano“ pokazuje najmanje genomskih mutacija. Ovaj podtip karcinoma pluća povezan je sa ćelijama progenitorima, koje pomažu u stvaranju novih ćelija u plućima. On se sporo razvija, što znači da se može otkriti i do deset godina unapred.

Drugi podtip nije tako lako otkriti i razvija se veoma brzo. Nazvan je „mezzo-forte“ jer su njegove genomske mutacije nešto „glasnije“ i jače. Čini se da je ova vrsta karcinoma pluća povezana sa mutacijama u genu receptora faktora rasta poznatom kao EGFR.

Poslednji podtip karcinoma pluća kod nepušača zove se „forte“, on je „najglasniji“ od svih navedenih podtipova. On pokazuje mutaciju poznatu kao udvostručavanje celog genoma, koja se takođe vidi kod karcinoma pluća među pušačima.

Čak i pored toga, njegovi genomski potpisi ne odgovaraju baš pušačima, čak i kada su pacijenti doživeli pasivno pušenje.

„Mi smo tek na početku razumevanja kako se ovi tumori razvijaju“, kaže Landi.

„Ova analiza pokazuje da postoji heterogenost ili raznolikost kada je u pitanju karcinom pluća kod osoba koje nikada nisu pušile“.

Znanje o tome kako nastaju prirodni karcinomi pluća i kako se razlikuju od karcinoma izazvanih pušenjem od ključne je važnosti ako želimo da ih lečimo pravilno.

Naučnici već testiraju tretmane koji ciljaju na mutacije u EGFR genu, a jednog dana bi oni mogli da se pokažu efikasnim za one sa podtipom „mezzo-forte“ prirodnog karcinoma pluća.

S druge strane, podtip „piano“ verovatno će biti malo teži za lečenje, jer izgleda da njegove genetske mutacije imaju više pokretača.

Čak i pored toga, autori napominju da bi, ako pronađemo farmaceutski proizvod koji ometa signale do matičnih ćelija pluća, to moglo pomoći u zaustavljanju rasta tumora podtipa „piano“.

Autori se nadaju da će njihova istraživanja nastaviti da inspirišu istraživanja lekova za karcinom pluća u budućnosti, posebno za one koji nikada u životu nisu pušili cigarete.

Studija je objavljena u časopisu „Nature Genetics“.

Komentari

Vaš komentar