Duvanski dim – pretnja po zdravlje cele planete

Zdravlje 31. maj 202213:303 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Svetski dan bez duvana obeležava se tradicionalno, svakog 31. maja. Ovogodišnja globalna kampanja realizuje se pod sloganom: „Duvan: Pretnja našoj životnoj sredini“.

Cilj kampanje je da podigne svest najšire javnosti da štetni efekti masovne proizvodnje i upotrebe duvana prevazilaze uticaj na zdravlje pojedinca, odnosno da se intenzivno šire na sve komponente životne sredine.

Povezane vesti

Taj negativni uticaj proističe iz svake od faza, od uzgoja duvana kao poljoprivredne kulture i procesa njegove industrijske obrade, preko distribucije sve do efekata otpadnih produkata masovno korišćenih duvanskih proizvoda.

Poseban aspekt koji se naglašava u ovogodišnjoj kampanji odnosi se na rasvetljavanje nastojanja duvanske industrije da svoju negativnu reputaciju „opere“ razvojem novih tehnoloških rešenja i programa društvene odgovornosti, koje prate izuzetno razrađene marketinške strategije čiji je cilj da sve to predstave kao nastojanje duvanske industrije za unapređenjem životne sredine i zdravlja ljudi.

A da li je zaista tako?

Duvan je veliki eksploatator prirodnih resursa naše planete.

Čak oko 3,5 miliona hektara zemljišta svake godine se uništava usled uzgoja duvana. Osvajanje zemljišta za potrebe uzgoja ove biljke često se vrši na račun uniištenja šuma, naročito u zemljama u razvoju. Takav vid degradacije zemljišta dovodi do toga da se kasnije na njemu teško mogu gajiti bilo koje druge korisne poljoprivredne kulture.

Poražava i podatak da se godišnje za potrebe proizvodnje cigareta poseče 600 miliona stabala i utroši 22 milijarde litara vode, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Kako se prirodi vraća ono što je od nje uzeto?

Sa godišnjom proizvodnjom od čak 84 miliona tona ugljen-dioksida, duvanska industrija daje nesumnjivi doprinos stvaranju staklene bašte, te tako direktno saučestvuje u klimatskim promenama, smanjenju klimatske otpornosti i devastaciji čitavih ekosistema.

Hemikalije koje se oslobađaju u procesima uzgoja, proizvodnje i upotrebe duvana su toksične, one zagađuju naš vazduh, vodu i zemljište, naše plaže i ulice, dok nezaobilazni pikavci, mikroplastične mase i sve veće količine otpada koji potiče od novih elektronskih duvanskih proizvoda bukvalno zatrpavaju našu planetu. A to je samo deo paketa štete.

Posebno treba imati u vidu da je čak oko 90 odsto globalne proizvodnje duvana koncentrisano u zemljama u razvoju, što dodatno doprinosi nejednakom uticaju koji duvan ima na različite delove naše planete i na različite socioekonomske grupe stanovništva.

Česta je pojava da se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, poljoprivrednici opredeljuju za uzgoj duvana kao biljke koja im donosi brzu zaradu. Posebno zabrinjava činjenica da same države pribegavaju stimulaciji poljoprivrednih proizvođača na takvu odluku, tako što im obezbeđuju visoke državne subvencije, a sve pod izgovorom da razvoj duvanske industrije značajno doprinosi ekonomskom prosperitetu.

Povezane vesti

Niko, pritom, ne pominje drugu stranu medalje koja dugoročno zasenjuje sjaj brze zarade, nesigurno tržište ostalih poljoprivrednih kultura, odnosno hrane, umesto finansijske dobiti, česte dugove u koje upadaju proizvođači, rastuću bolest i siromaštvo.

Na sve to, tu je i gotovo nepovratna šteta naneta životnoj sredini, koja po pravilu najviše opterećuje upravo one zemlje koje imaju najmanji kapacitet da se sa tim bore, dok od celog procesa profitiraju jedino multinacionalni duvanski giganti, sa sedištem u najrazvijenijim delovima sveta. Na ovaj način, duvanska industrija uspešno produbljuje ambis globalne nejednakosti.

Poslednjih godina, duvanska industrija je sve više posvećena tome da zamaskira ogroman štetan uticaj koji ima na životnu sredinu, za šta se koristi engleski termin „greenwash“(ekomanipulacija). To se u praksi sprovodi kroz objavljivanje naručenih studija uticaja i osnivanjem fondacija koje finansiraju projekte društvene odgovornosti.

Efekat „dimne zavese“ koja se na taj način kreira uspešan je zahvaljujući nedostatku podataka iz nezavisnih istraživanja, kao i zahvaljujući prostoru za delovanje koje ostavlja neujednačena i nedovoljno snažna zakonska regulativa u oblasti kontrole duvana, naročito u pojedinim delovima sveta.

Ovogodišnja kampanja koja prati Svetski dan bez duvana obraća se pojedincima, zajednicama, ali i vladama zemalja i donosiocima odluka da unaprede regulative koje će proizvođače duvana naterati da svoju delatnost obavljaju sa višim stepenom svesti i odgovornosti prema ekološkim, ali i ekonomskim posledicama koje njihova delatnost proizvodi.

Neophodno je da se u dugoročne strategije i politike zemalja unese pomoć proizvođačima duvana da se prebace na druge poljoprivredne kulture, koje su održive i dugoročno korisne.

Smanjenje konzumiranja duvana, sa ličnog, kolektivnog, ali i globalnog aspekta, mora se identifikovati kao ključan korak za dostizanje svih Ciljeva održivog razvoja 2030, ne samo onih koji se odnose direktno na zdravlje.

Imajte na umu – sa svakom popušenom cigaretom, izgori i delić već oskudnih prirodnih resursa kojima raspolažemo. Onih od kojih direktno zavisi i naše postojanje na ovoj planeti.

Komentari

Vaš komentar