Dr Žujović: Svi simptomi produženog kovida

Zdravlje 08. apr. 202107:23 > 07:2531 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Simptomi koronavirusa kod većine inficiranih prolaze brzo, ali neki ljudi trpe dugoročne posledice kovida 19. Produženi kovid je termin koji opisuje posledice infekcije virusom SARS-CoV-2 koje se nastavljaju nedeljama ili mesecima nakon početne bolesti. Kako da prepoznate kod sebe produženi kovid, za Nova.rs objašnjava pulmolog dr Dejan Žujović.

Pre svega, važno je znati da ste u većem riziku od produženog kovida ukoliko ste bili hospitalizovani zbog kovida 19. Normalno je osećati simptome koji prate kovid i mesec dana nakon infekcije, ali ukoliko traju i posle toga, morate otići lekaru.

Dr Žujović objašnjava na koje simptome treba obratiti pažnju. Pre svega, to je ubrzan puls, čak i u aktivnostima koje ne iziskuju fizički napor.

„Neki od pacijenata primećuju ubrzan puls, preko 100, koji je konstantan problem. Pri uobičajenoj fizičkoj aktivnosti, kao što je hodanje po stanu, taj puls raste do 120, ili preko. U normalnoj situaciji to je puls kada vozite bicikl ili se penjete uz stepenice. Tako da osobe imaju osećaj zamora, koji je produžen“, govori doktor za portal.

Dr Žujović ukazuje da pored ubrzanog pulsa, produženi kovid prate i sledeći simptomi: znojenje koje je pojačano i ne prolazi, umor, slabiji apetit i slabija tolerancija fizičkog napora.

Objašnjava da su produženi simptomi koji se javljaju kod nekih pacijenata očekivani – jer se to dešava kod svake virusne infekcije.

„Kada ste u dodiru s virusom, jedna od mogućnosti je da dođe do jedne uslovno rečeno ‘miroljubive’ koegzistencije između tela i virusa. On ostaje u vašem telu i pravi problem, a imuni sistem ga ne prepoznaje i ne reaguje adekvatno. Onda dolazi do miokarditisa koji traje mesecima, ili problema u plućima koji mogu da traju i duže od godinu dana“, kaže lekar.

Još jedan problem je što je teško postaviti dijagnozu u tim slučajevima, jer PCR test uglavnom bude negativan. Takođe, ovo stanje kao dijagnoza nije registrovano kod nas, ukazuje dr Žujović.

„Virus više nije u gornjim disajnim putevima, već je sada u plućima ili u srcu. Nažalost, mi ne radimo takvu dijagnostiku u našoj zemlji, gde ljudi daju sputum za PCR ili bronhoskopski pregled pa da se taj uzorak pošalje na PCR. Mi radimo samo klasičan PCR sa nazofaringealnim brisom, koji će uvek biti negativan – pa to zbunjuje lekare“, rekao je on za „Nova.rs“.

Šta treba da uradite ako primetite kod sebe simptome?

Odlazak lekaru je obavezan – a dr Žujović upućuje i šta sve treba da proverite.

„U principu bi pacijenti morali u narednih mesec do tri meseca da urade eho srca i CT grudnog koša. Kod tih pacijenata se viđa radiološka slika mlečnog stakla i dalje prisutna u plućima. Crp (marker zapaljenja) ne mora da bude povišen, ali neki drugi parametri mogu – interleukin 6, feritin, D-dimer, između ostalog. Zato bi svi ljudi koji su bili hospitalizovani morali da se prekontrolišu zbog miokarditisa“, savetuje dr Dejan Žujović.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar