Dr Radosavljević: Pacijenti sa postkovid sindromom moraju da budu timski lečeni

Zdravlje 02. nov 202110:15 > 12:004 komentara
Podeli:
Izvor: Foto: Shutterstock

Srbija beleži više od milion registrovanih slučajeva zaraze koronavirusom. Prema podacima zemalja EU svaki deseti pacijent koji je imao koronu ulazi u stanje postkovid sindroma. Računica pokazuje da će prema aktuelnim brojkama oko 100 hiljada građana naše zemlje imati osetnije zdravstvene posledice posle preležane bolesti kovid-19.

Post kovid sindrom je sistemski problem za organizam, a posledice sežu od pluća, preko srca, do nervnog sistema i štitaste žlezde. O ovim problemima za Novi dan govori pulmološkinja dr Tatjana Radosavljević. 

Povezane vesti

Doktorka je među prvima počela da radi sa postkovid pacijentima, još od maja meseca 2020. godine.

„Javio mi se pacijent posle preležanog kovida koji je imao tegobe i sa kičmom i sa plućima, tako da imam i imala sam dosta pacijenata koji su završili sa postkovid sindromom“ kaže doktorka i dodaje:

„Svaki pacijent koji boluje od postkovid sindroma mora da se prihvati od strane lekara i da se vodi. Ovaj sindrom može da se reflektuje na pluća, tako da ona mogu da pređu u takozvani fibrozni oblik, zbog posledica kovida. To se najbolje rešava time što se rade određenje vežbe preko određenih kuglica, malog aparata, koji to veoma dobro popravlja“.

Doktorka navodi da postoji problem sa srcem. Kovid se u odnosu na srce ponaša kako koksaki virus. Tako da je potreban dobar kardiolog da to isprati.

„Jedan od najznačajnijih problema je problem sa povišenjem D-dimerom, odnosto sklonošću krvi da pravi trombove. Svakom pacijentu naglasim da bi trebalo redovno da kontroliše D-dimer“, kaže dr Radosavljević i dodaje da postoje i neurološki problemi, što pokazuje da kovid zapravo prođe kroz čitav organizam, a gde će napraviti problem to zavisi od samog organizma, ali od težine oblika bolesti.

„Moj utisak je, a i to je pokazala jedna manja studija, da pacijenti koji su vakcinisani nemaju toliko znakova postkovid sindroma“, kaže doktorka.

Umor je takođe jedan od čestih simptoma postkovid sindroma. Međutim ne prepoznaju svi pacijenti umor kao postkovid sindrom.

„Ako se osećate više umorno nego ranije i to traje dva do tri meseca posle kovida, potrebno je da se javite neurologu. Taj deo koji se odnosi na takozvani neuropostkovid sindrom, odnosno na pojavu mentalne magle, post-traumatski stres sindrom, pa i sindrom hroničnog umora je oblast koja pripada neurologiji. To znači da su i neurolozi ti koji bi trebalo da budu uključeni u lečenje pacijenata sa postkovid sindromom“, objašnjava dr Radosavljević.

Kada je u pitanju terapija za postkovid sindrom, doktorka kaže da što se tiče pluća, vežbe sa kuglicama su se veoma dobro pokazale.

„Činjenica je da pacijenti sa postkovid sindromom moraju da budu timski lečeni. U tom timu je pulmolog, fizijatar, neurolog, kardiolog i svi specijalisti čiji pacijenti imaju probleme sa postkovidom“, kaže doktorka i dodaje:

„Pre svega u tom timu bi trebalo da bude hematolog koji će da reguliše vrednosti D-dimera. Pacijenti moraju da imaju normalne vrednosti D-dimera, jer to pokazuje da neće dobiti trombove. Većina komplikacija koja nastaje posle preležanog kovida jesu trombovi koji se zaglavljuju u plućima i mozgu i dovode do teških komplikacija“.

U poslednjem talasu koronavirusa veoma čest je i postkovid sindrom kod dece.

„Ono što se vidi je da ovaj talas dovodi do teških oblika bolesti, pre svega poremećaja koagulacije kod dece i to je nešto na šta će pedijatri morati da obrate posebnu pažnju“, kaže dr Radosavljević.

Komentari

Vaš komentar