Dijetetski suplementi – apsolutno bezbedni, ali moraju biti registrovani

Zdravlje 02. mar. 202118:02 > 18:0713 komentara
Podeli:

Davor Korčok, docent na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Naučno tehničkog komiteta za farmaciju izjavio je u Danu uživo da su dijetetski suplementi grupa proizvoda koja je vrlo značajna za opšte stanje organizma, kao i da su apsolutno bezbedni. "U apotekama se ne mogu pronaći neregistrovani, ali prodaju se i na drugim mestima, pa savetujem sve da obavezno pogledaju spoljašnju ambalažu, da li piše da je odobreno od Ministarstva zdravlja ili notfikacijski broj", kaže on.

Dijetetski suplementi su, kaže, jedna vrlo ozbiljna grupa proizvoda koja je vrlo značajna za opšte stanje organizma.

„Moram da kažem da se svuda u svetu i u Evropi registruju ili upisuju u bazu podataka, u Srbiji se registruju od 2011. godine“, kaže on.

Ti proizvodi su, ističe, apsolutno bezbedni.

„Kada govorimo o njima, moram da se vratim na upis u bazu podataka. Dobija se notifikacijski broj koji mora da bude naznačen na spoljašnjem pakovanju. U apotekama se ne mogu pronaći neregistrovani, ali prodaju se i na drugim mestima, pa savetujem sve da obavezno pogledaju spoljašnju ambalažu, da li piše da je odobreno od Ministarstva zdravlja ili notfikacijski broj“, kaže on.

Kaže da je, „nažalost i sam čuo izjave da suplemente ne treba koristiti i da ne pomažu“.

„One nastaju iz neznanja, kolega i ljudi koji ne poznaju dovoljno ovu oblast. Dijetetski suplementi su izuzetno važna grupa proizvoda za opšte stanje organizma, za vitalnost, za pripremanje za kasniji životni period, a s druge strane mogu preventivno delovati na pojavu ili stepen i tok uzroka neke bolesti. Oni su izuzetno važni“, kaže.

Ipak, kaže da je potrebno posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom.

„Suplementi imaju neželjena dejstva, imaju kontraindikacije, na primer, ako se s lekovima koriste, potrebno je posavetovati se sa lekarom da se vidi u kakvom su stanju, da bi koristili određeni dijetetski suplement“, kaže on.

Komentarišući pitanje zašto se hranom ne unose vitamini i minerali, kaže da nam je „hrana dosta osiromašena“.

„Treba da postavimo pitanje da li se na toj trpezi nalazi hrana koja će nam obezbediti preporučeni dnevni unos vitamina i minerala. Specifičan primer je selen – preporučeni dnevni unos je 50 mikrograma, trebalo bi pojesti svakog dana oko 300 grama ostriga ili tri kilograma graška, to je nemoguće, ili 80 miligrama vitamina C, to je pola kilograma malina“, kaže on.

Komentari

Vaš komentar