Činjenica je da konzumiranje previše masti može da poveća nivo holesterola, zapuši arterije i doprinese povećanju rizika od moždanog udara i mnogih oblika srčanih bolesti - da ne spominjemo gojaznost, dijabetes, karcinom i niz drugih stanja.
Međutim, čini se da je vrsta masti, a ne količina, krivac kada je u pitanju moždani udar.
Konzumiranje biljnih masti smanjuje rizik od moždanog udara, prema prezentaciji studije koja je održana na naučnim sesijama Američkog udruženja za srce 2021.
Povezane vesti
Studija, koja još nije prošla recenzije, pokazala je da su ljudi koji su jeli više biljnih masti imali 12 odsto manje šanse da dožive moždani udar u poređenju sa onima koji su jeli manje biljnih masti, prenosi CNN.
Sa druge strane, ljudi koji su jeli više zasićenih masti životinjskog porekla imali su 16 odsto veću verovatnoću da dožive moždani udar od onih koji su jeli manje masti te vrste.
„Naši nalazi pokazuju da su vrsta masti i različiti izvori masti u hrani važniji od ukupne količine masti u ishrani u prevenciji kardiovaskularnih bolesti uključujući moždani udar“, rekao je glavni autor Fengli Vang sa „Harvard’s TH Chan School of Public Health“, u saopštenju.
Vrste masti u ishrani
Potrebna vam je mast da biste preživeli. Masti pomažu vašem telu da apsorbuje vitamine iz hrane, i pomažu u održavanju funkcionisanja hormona. One učestvuju u izgradnji ćelij, daju energiju i greju.
Ali nezasićene masti koje potiču od povrća, orašastih plodova i masne ribe mogu da snize nivo holesterola i pomognu vam da ostanete zdravi.
„Koji su glavni izvori biljnih masti?“ pitala je Alis Lihtenštajn, direktorka i viši naučnik u Laboratoriji za kardiovaskularnu ishranu na Univerzitetu Tafts u Bostonu.
„To bi bila tečna biljna ulja: kukuruzno ulje, suncokretovo ulje, sojino ulje, koja su bogata polinezasićenim masnim kiselinama, zatim ulja repice i maslinova ulja, koja su bogata mononezasićenim masnim kiselinama“, rekla je Lihtenštajn u saopštenju. Ona nije bila uključena u studiju.
„To su vrste ulja koja bi trebalo koristiti za pripremu hrane“, dodala je ona.
Zasićene i trans masti generalno nisu toliko zdrave. Zasićene masti obično potiču iz crvenog i prerađenog mesa i obično su čvrste na sobnoj temperaturi.
U studiji su uključeni govedina, svinjetina, jagnjetina, slanina, kobasice, viršle, salame i drugo prerađeno meso.
„Umereno smanjenje konzumiranja crvenog i prerađenog mesa u okviru obrasca zdrave ishrane može da smanjiti ukupnu smrtnost za 13 odsto, smrtnost od srčanih bolesti za 14 odsto, smrtnost od karcinoma za 11 odsto i rizik od dijabetesa tipa 2 za 24 odsto“, rekao je dr Frank Hu , predsednik odeljenja za ishranu na „Harvard’s TH Chan School of Public Health“ u prethodnom intervjuu za CNN. Hu je jedan od autora studije o moždanom udaru.
Zanimljivo je da mlečne masti, uključujući sir, maslac, mleko i sladoled nisu bile povezane sa većim rizikom od moždanog udara, pokazalo je istraživanje.
Među istraživačima ishrane se vodi debata o ulozi mlečnih proizvoda u ishrani – oni su glavni izvor kalcijuma.
Smernice Ministarstva poljoprivrede SAD za ishranu za 2020-2025 preporučuju tri porcije mlečnih proizvoda svakog dana, poželjne su verzije sa niskim sadržajem masti ili bez masti.
Dugoročne studije
Studija je analizirala 27-godišnje podatke od skoro 120.000 medicinskih sestara i zdravstvenih radnika koji su deo dve najduže studije o ishrani u SAD: Zdravstvena studija medicinskih sestara i Studija praćenja zdravstvenih radnika.
Studija je opservacijska, tako da rezultati ne mogu da uspostave uzročno-posledičnu vezu između konzumiranja masti i rizika od moždanog udara, već samo povezanost. Ostala ograničenja studije uključuju pretežno belu populaciju (97 odsto) i činjenicu da su ljudi sami prijavljivali svoje prehrambene navike svake četiri godine.
Ipak, rezultati su u skladu sa prethodnim istraživanjima koja pokazuju prednosti biljne ishrane u odnosu na životinjsku.
„Ključne karakteristike obrasca ishrane za zdravlje srca su balansiranje unosa kalorija sa potrebama za kalorijama“, rekla je Lihtenštajn i dodala:
„Da biste postigli i održali zdravu težinu, birajte integralne žitarice, nemasne i biljne proteine i raznovrsno voće i povrće. Ograničite so, šećer, životinjsku masnoću, prerađenu hranu i alkohol“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare