Kakav odnos imate prema hrani?

Zdravlje 12. okt. 202010:05 > 10:09
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Postoje znakovi koji ukazuju na to da vaš odnos prema ishrani ili nekim vrstama namirnica postaje problematičan i da biste neka uverenja i pravila trebali da menjate, tvrde stručnjaci.

Postoje znakovi koji ukazuju na to da vaš odnos prema ishrani ili nekim vrstama namirnica postaje problematičan i da biste neka uverenja i pravila trebali da menjate, tvrde stručnjaci

POVEZANE VESTI

Za većinu ljudi hrana je “samo hrana”, nešto što se mora uvrstiti u raspored da bi preživeli i ne zamaraju se time previše.alio, za ljude koji imaju neki poremećaj vezan uz ishranu, ona neretko diktira sve druge postupke, piše C net.

Pa tako može postati važnija od škole, posla i drugih obaveza, i može bitno naštetiti vašem odnosu sa samim sobom, ali i sa drugim ljudima.

Prvi korak u rešavanju problema je prepoznavanje znakova da je nešto pošlo po zlu. Dijetetičari i psiholozi koji se bave ishranom izdvojili su najčešće pokazatelje koji mogu da ukažu na to da postoje problemi u vašem odnosu prema hrani, na kojima svakako treba raditi.

Vežbanje odmah posle jela 

Ako odmah nakon jela razmišljate o vežbanju, da biste potrošili te kalorije, to će pokrenuti rat između vašeg uma i tela oko hrane, kaže psiholog Lindsi Brankato koja se bavi psihologijom ishrane.

To je crno-beli način razmišljanja o hrani, vežbanju i našim telima, a odražava neka toksična uverenja. Ako razmišljate o svojim treninzima tako da ih povezujete s tim da treba da potrošite ono što ste pojeli, dobro razmislite zašto. Treba vežbati, ali ne da bi se potrošilo pojedeno, već zato što ćemo se nakon toga osećati bolje.

„To nije i ne sme biti kazna. Kada vežbate „za kaznu“, to može postati kontraproduktivno jer pokreće stresnu reakciju u telu svaki puta kada jedete“, kaže Brankato i dodaje da možete imati i ozbiljne emocionalne implikacije.  

Ključ za savladavanje ovog problema jest da svakodnevno vodite računa o ravnoteži uma i duha i o tome da vežbanje prilagođavate drugim parametrima, a ne tome koliko ste jeli.   

„Vaš nivo energije i to kako se osećate trebaju da budu  glavne polazne točke za odluku o tome  da li hoćete da vežbate i koliko“, zaključuje Brankato.

Izbegavanje društvene aktivnosti jer ste zabrinuti zbog hrane

Izbegavanje društvenih aktivnosti, poput večera, rođendana, porodičnih okupljanja ili sastanaka na poslu zbog straha od hrane definitivno ukazuje na problem.

Ako želite da kontrolišete unos hrane, pa zbog toga ne provodite vreme s porodicom  i prijateljima, to nema smisla.

Hrana je važan „most“ u našim odnosima sa drugim ljudima i šteta je propustiti druženja na kojima se okupljamo oko nje, kažu stručnjaci. 

Griža savesti tokom ili nakon jela

Osećaj krivice dok jedete ili nedugo nakon toga, primer je kako hrana može preuzeti kontrolu nad vama, umesto da vi kontrolišete svoj izbor hrane.   

Nije naša krivica što se mnoge namirnice, siromašne hranjivim sastojcima, proizvode tako da budu prepune soli, šećera i prerađenih masti i ulja što pojačava okus i izaziva zavisnost. 

Više je nego u redu uživati ​​u hrani koja vam prija, poput slatkiša, čipsa i drugih grickalica,  ali ako stalno sebi govorite da ne smete, to će izazvati stres i osećaj krivice koji će postati dodatni problem. 

Odbacivanje hrane bez zdravstvenog razloga

Ljudi su često na raznim dijetama i izbacuju neku vrstu namirnice, ponekad iz zdravstvenih razloga, a ponekad to čine iz uverenja .

Tako ljudi koji imaju celijakiju moraju da izbace gluten iz ishrane, vegani će prestati da sedu namirnice životinjskog porekla, ili ćemo možda odbaciti neku namirnicu pripremljenu na određeni način zato što nam nije lepa, ili nam u određenoj kombinaciji ne prija.

Nije dobro izbacivati namirnice bez posebnog  razloga, zato što ste negde pročitali da se ne preporučuje radi kontrole kilograma.

Na primer, često ćete pročitati da hleb goji, ali ako ga  izbacite iz ishrane, to može dovesti do toga da kod svakog obroka mislite samo na hleb i da ne možete da se oduprete tome da ga se dva do tri puta nedelno prejedete.   

Umesto da hranu birate na osnivu straha od dodatnih gilograma, birajte je prema osećaju koji imate nakon što je pojedete. Kada se nečeg dobro najedete, ali se posle toga osećate umorno, imate grčeve i lošu probavu, ili gorušicu, treba razmisliti o tome što ste pojeli.

Osećaj gubitka kontrole nad uzimanjem nekih namirnica

Ljudi koj imaju osećaj da ne mogu da kontrolišu unos određenih namirnica često pate od nekim moralnih ograda koje je društvo nametnulo oko hrane, kaže dijetetičar  Aleks Trnbul.

„Danas se mnoge stvari, pa i hrana, ocenjuju kao „dobre“ ili  „loše“, što ljudima nameće osećaj krivice i srama dok jedu, ili čak dok samo razmišljaju o tome da jedu  neku od svojih omiljenih namirnica. Stvari se pogoršavaju kad sebi ne dopustite da uživaju ​​u toj hrani“, kaže Trnbul.  

Osećaj ograničenja raste dok ne dođete do toga da više ne možete da izdržite i jednostavno se ne prejedete. Za ljude sa poremećenim prehrambenim navikama to se može pretvoriti u začarani krug prejedanja.

Postoji samo jedno rešenje za ovu lošu naviku: Uključite tu hranu u redovnu ishranu.

Ako osećate žudnju, znači da ste preertali u ograničavanju, što ne vodi zdravom odnosu prema tim namirnicama. 

Kada prvi put odlučite da se potpuno prepustite uživanje u toj  hrani, mogli biste da se prejedete, ali vremenom ćete shvatiti da tu hranu ne želite da jedete tako često kao ranije.  

Budući da te namirnice smete da jedete kad god želite, prestaće i neodoljiva potreba za njima.