Demencija bi mogla da se izbegne ili uspori i to u 40 odsto slučajeva

Zdravlje 31. jul. 202013:19
Podeli:
Izvor: Foto: Shutterstock

Smanjenjem rizičnih faktora kao što su preterano konzumiranje alkohola, pušenje, povrede glave i zagađenje vazduha demencija bi mogla da se izbegne ili uspori u čak 40 odsto slučajeva, navodi se u nedavno objavljenoj studiji.

Iz toga razloga autori, a reč je o grupi stručnjaka, daju niz preporuka osobama koje donose političke odluke o tome da treba da se ograniči konzumiranje alkohola i uvede zabranu pušenja, da  se sprovode akcije borbe protiv gojaznosti i dijabetesa i smanji zagađenje vazduha.

POVEZANE VESTI

„Naš izveštaj govori da oni koji donose odluke i pojedinci imaju moć da spreče ili odlože razvoj demencije u velikom procentu“, kaže autorka studije, profesor Džil Livingston sa “University College London” čiji je rad objavljen u medicinskom časopisu “The Lancet”.

„Takve akcije bi mogle da imaju uticaj na stanovnike koji su nesrazmerno izloženi rizičnim faktorima,  kao što su ljudi niskih i srednjih primanja kao i  ugrožene  grupe stanovništva, kao što su  etničke manjine“, kaže Livingston.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) velike su šanse da će 50 miliona ljudi u svetu oboleti od demencije, od čega 60 do 70 odsto od Alchajmerove bolesti. Taj broj pokazuje trend rasta jer živimo sve duže.

SZO procenjuje da će ukupan broj ljudi pogođenih demencijom porasti na 82 miliona do 2030., odnosno 152 miliona do 2050, većinom zbog rasta demencije u zemljama niskih i srednjih prihoda.

Izazvana „skupom bolesti i trauma“ koje pogađaju mozak, demencija „zahvata memoriju, zaključivanje, orijentaciju, razumevanje, računanje, sposobnost učenja, govora i rasuđivanja“, navodi SZO na svom sajtu.

Spisak uzročnika postaje duži

U prethodnom izveštaju iz 2017. koje je takođe objavio medicinski časopis “The Lancet”, isti autori identifikovali su devet uzročnika rizika.

U spisak su uneta i tri nova uzročnika – preterano konzumiranje alkohola, povrede glave i izloženost zagađenom vazduhu u odrasloj dobi.

Drugi faktori su obrazovanje – sedam odsto, gubitak sluha – osam odsto, povišeni krvni pritisak – dva odsto, gojaznost  – jedan odsto, pušenje – pet  odsto, depresija četiri odsto, socijalna izolacija – četiri odsto, telesna neaktivnost – dva odsto i  dijabetes – jedan odsto.

Naučnici koji nisu učestvovali u studiji ističu da ako su ti faktori rizika povezani sa demencijom, ne sme se zaboraviti na faktore koji  je prouzrokuju.

„To nas dovodi do pitanja,  što je bilo prije, kokoška ili jaje'“, kaže profesorka Tara Spajers-Džons, stručnjak za mozak i demenciju na Univerzitetu u Edinburgu.

Depresija u 65. godini povezana je sa rizikom od demencije, ali takav tip podatka ne omogućava nam da zaključimo da li je to bio prvi faktor koji je izazvao drugi, jer je dokazano i da promene u mozgu u ranijoj fazi demencije mogu isto tako da prouzrokuju  depesiju“, kaže ona.

„Izveštaj procenjuje da se 40 odsto demencija može izbeći promenama načina života, a to znači da je 60 odsto, koliko sada znamo, izazvano faktorima koje nije moguće kontrolisaati, kao što su genetski faktori“, kaže profesorka Džons.

„Nadam se da ovaj izveštaj neće navesti ljude da pomisle da su sami krivi za demenciju“, zaključuje ona.