Dok vežbamo skoro 10.000 molekula u našoj krvi se promeni

Zdravlje 13. jun. 202018:12 > 18:24
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Nova studija o molekularnim promena koje se događaju u telu dok vežbamo pokazala je da pri fizičkoj aktivnosti nivoi supstanci u organizmu opadaju i ponovno se podižu, a aktivnost i neaktivnost utiču na formu i zdravlje i više nego što se mislilo.

Odavno je poznato da vežbanje menja metabolizam, mišiće i gene, da utiče na rad srca i na izdržljivost i pomaže pravilnom radu skoro svih organa u telu.

POVEZANE VESTI

Ipak, zahvaljujući razvoju sofisticiranijih tehnika brojanja i označavanja sitnih molekula u telu, naučnici su tek poslednjih godina uspeli da kvantifikuju neke supstance u organizmu, ali i da prouče procese koji se u njima odvijaju.

U poslednje vreme mnoga istraživanja su se bavila posmatranjem uticaja vežbanja na organizam, ali na molekularnom nivou, zaključujući koliko se ti molekularni procesi razlikuju u telu zdravog čoveka i onog narušenog zdravlja.

Za studiju koja je objavljena u maju naučnici sa Stanforda odlučili su da popišu svaki molekul u kom se događa bilo kakva promena prilikom vežbanja. 

Izabrali su grupu od 36 odraslih žena i muškaraca starosti od 40 do 75 godina. Neki od njih bili su u izvrsnoj fizičkoj formi, dok su drugi bili u lošoj, jedni su imali idealan nivo šećera u krvi, a drugi su već bili na pragu dijabetesa.

Svakom dobrovoljcu su izvadili krv i zamolili ih da odrade standardni test izdržljivosti na traci za trčanje, trčeći sve većim intenzitetom do potpune iscrpljenosti, koja bi obično usledila nakon devet do deset minuta vežbanja.

Nakon tog napora opet su im vadili krv, a onda ponovno na svakih 15, 30 i 60 minuta.

U tom uzorku krvi tražili su molekule za koje se znalo da se menjaju kada ljudi vežbaju, ali i onima koji možda nisu bile ranije ispitani u studijama vežbanja, a sad su se pojavili.

Izbrojali su ukupno 17.662 različita molekula od kojih se njih 9.815, što znači više od pola, nakon vežbanja promenilo.

Vrste molekula varirale su od onih koje učestvovale u stvaranju energije i radu metabolizma, preko onih prisutnih u imunološkom odgovoru, pa do molekula aktivnih u obnavljanju tkiva ili stvaranju apetita.

Primetili su da se menja i nivo molekula, i to iz sata u sat, pa bi porastao nivo molekula koji stvara upalu u telu. On bi zatim naglo opao, pa bi ove “nestale”  zamenili neki sa potpuno drugačijom funkcijom, koji smanjuju upalu.

“Bilo je to kao simfonija“, rekao je Majkl Šnajder sa odeljenja za genetiku na Stanfordu i jedan od autora ove studije.

Osim toga, naučnike je iznenadila činjenica da devet minuta vežbanja može da utiče na telo i stvari menja na molekularnom nivou.

Iako su ustanovili da fizička aktivnost deluje i na najmanje procese u organizmu kojih većina nije ni svesna, nedostatak ove studije je premali broj učesnika i posmatranje jedne vrste vežbi.

Zbog toga još nije poznat odgovor na to kakvi su dugoročni efekti vežbanja na molekule ili kako promene na molekularnom nivou u budućnosti mogu da menjaju zdravlje pojedinca. 

Dr Šnajder i njegove kolege nameravaju da prošire svoje istraživanje i odgovore na ta pitanja, što bi lekarima i istraživačima omogućilo proveru nečije kondicije jednostavnim vađenjem krvi umesto testiranjem na traci koje se danas koristi u te svrhe.

Za sada će njihova studija, kaže dr Šnajder, ipak ostati “samo predivna simfonija”.