Efikasne strategije za borbu protiv koronavirusa

Zdravlje 30. mar 202014:32 > 15:27
Podeli:
Izvor: REUTERS/Agencija gazeta

Poslednjih nedelja Evropa je postala novi epicentar zaraze, koji se polako seli ka zapadu ali i na Bliskom Istoku je primećen porast broja zaraženih koronavirusom. Ipak, neke zemlje su uspele su da se izbore sa širenjem virusa.

Pojedine azijske zemlje, uprkos geografskoj blizini Kine, gde se prvobitno pojavio novi koronavirus, uspešno su obuzdale razvoj epidemije.

„Postoje zemlje koje su uspele da preduzmu mere za obuzdavanje epidemije i po mom mišljenju trebalo bi da nam budu primer“, kaže epidemiolog Tolbert Njensva, profesor Univerziteta Džon Hopkins.

POVEZANE VESTI

„Ne mislim samo na Kinu, gde je broj slučajeva naglo opao nakon što su uveli veoma stroge karantinske mere, što bi, možda, u zemljama sa većom demokratijom bilo teško primeniti. Druge zemlje osmislile su sopstvene mere, koje su se takođe pokazale kao efikasne „, kaže profesor.

Na Tajvanu, koji je neposredni sused Kine, na 23,6 miliona stanovnika registrovano je samo 215 slučajeva koronavirusa i dva smrtna ishoda.

U Hong Kongu, u kojem živi 7.5 miliona, potvrđeno je samo 155 slučajeva infekcije sa četiri smrtna slučaja za dva meseca, iako je broj slučajeva ponovo počeo da raste u poslednjoj nedelji i uvedene su nove mere borbe protiv virusa.

U obližnjem Japanu (120 miliona ljudi) registrovano je 1.100 zaraženih, dok Južna Koreja ima oko 9.000 pacijenata, mada se stopa širenja virusa, kao i broj smrtnih slučajeva, smanjivao poslednjih nedelja.

Kako smatra profesor Njensva, ove zemlje su uspešno suzbile širenje koronavirusa upravo zato što su delovale brzo i uvele nove strategije suzbijanja.  

Testirajte, testirajte i ponovo testirajte!

Svetska zdravstvena organizacija (SZO), kao i  mnogi eksperti, slažu se da je rana dijagnostika glavni faktor u suzbijanju širenja virusa.

„Teško je shvatiti stvarni opseg izloženosti ovom virusu ili preduzeti odgovarajuće mere ako ne znate koliko je ljudi zaraženo“, kaže Njensva.

Sa njim se slaže i epidemiolog sa američkog Univerziteta Templ, profesorka Kris Džonson.

Ona smatra da je upravo testiranje pomoglo da se zaraza obuzda: u onim zemljama koje su se oslanjale na testiranje, broj novih slučajeva je opao, dok je u zemljama gde to nije postavljeno kao prioritet broj slučajeva naglo porastao.

„Vlasti Južne Koreje testirale su oko 10.000 ljudi svakog dana, što znači da su za dva dana testirali više ljudi nego što su to uradile Sjedinjene Države za mesec dana“, kaže profesorka Džonson.

Predsednik SZO Tedros Gebrejesus napominje da je testiranje svih koji imaju simptome koronavirusa ključ za suzbijanje pandemije.

„Imamo jednostavne savete za sve zemlje – testirajte, testirajte, testirajte“, rekao je on na nedavnoj konferenciji za štampu.

„Sve zemlje bi trebalo da budu u mogućnosti da testiraju sve sumnjive slučajeve – ne mogu naslepo da se bore sa ovom pandemijom.“

Gebrejesus se usprotivio selektivnom testiranju, kada se uzorci uzimaju samo od ljudi sa teškim simptomima: takvi podaci su nedovoljni za kompletiranje šire slike. Osim toga, u ovom slučaju ljudi sa blagim simptomima ili blagim tokom bolesti nastavljaju da šire virus.

Izolujte bolesne

svih za koje se sumnja da imaju korona virus važan je korak u borbi protiv širenja infekcije „Južna Koreja i Kina su bile izuzetno uspešne u praćenju, testiranju i stavljanju svojih građana u karantin“, ističe profesorka Kris Džonson.

Testiranje ne samo da pomaže u izolaciji obolelih i sprečavanju širenja virusa, već pomaže u identifikaciji potencijalnih novih pacijenata koji su možda u ranoj fazi i za sada ne pokazuju simptome, kaže profesorka.

Prema njenim rečima, kineske vlasti pokazale su „izuzetnu ažurnost“ u prepoznavanju mogućih žarišta virusa, što je verovatno pomoglo da se značajno smanji broj zaraženih.

„Ljudi sa visokim temperaturama odlaze u tzv.“ temperaturne klinike „i tamo se testiraju na Kovid-19. Ako se ispostavi da su se razboleli, sprovode ih u tzv. „hotele-karantine“ kako ne bi zarazili članove porodice“, kaže profesorka Džonson.

Tajvan, Singapur i Hong Kong imaju drugačiji pristup: oni izoluju svaki potencijalni slučaj kod kuće, a za one koji prekrše karantin izriče se kazna od preko 3.000 dolara. Međutim, ključna stvar i u prvom i drugom slučaju, kaže profesor Njensva, jeste identifikacija zaraženih ljudi i praćenje potencijalnih zaraženih.

Na primer, na Tajvanu i u Singapuru vlasti pribegavaju različitim metodama utvrđivanja sa kim je bolesna osoba u bila kontaktu – od jednostavnog razgovora sa osobom do provere sigurnosnih kamera ili kupljenih karata za prevoz.

„U Hong Kongu je 12. marta bilo 445 slučajeva sumnje na koronavirus, a testirano je 14.900 ljudi koji su bili u kontaktu s ovim osobama radi identifikacije moguće infekcije.Od svih testiranih, 19 je bilo pozitivno“, kaže profesor.  

Priprema i brza reakcija 

Profesor Njensva, koji se prethodno bavio sprečavanjem širenja ebole u zapadnoj Africi, kaže da je u suzbijanju širenja virusa najvažnija brza reakcija – pre nego što infekcija zahvati veliki deo populacije.

Zemlje poput Tajvana i Singapura pokazale su da rana dijagnostika i izolacija novih slučajeva mogu biti presudan faktor u sprečavanju epidemije.

Nedavni članak u naučnom časopisu Američke asocijacije lekara kaže da Tajvan svoj uspeh delimično duguje činjenici da je ovo ostrvo spremno dočekalo situaciju.

Tajvan od 2003. godine ima Centar za kontrolu epidemija i širenje zaraznih bolesti. Centar, koji je osnovan nakon epidemije SARS-a u regionu, obuhvata nekoliko istraživačkih centara i vladinih agencija i već ima razvijenu teorijsku bazu i specifične metode reagovanja, koje su zaposleni praktično usvojili tokom sprovedenih vežbi. „Spremnost na akciju i brzo delanje presudni su u ranim fazama iznenadnog izbijanja zaraze.

U Evropi i SAD-u vidimo da te zemlje ne samo da nisu bile spremne, već su reagovale vrlo sporo“, kaže Njensva. Pre nego što je sredinom januara potvrđeno da se koronavirus prenosi kapljičnim putem, Tajvan je već počeo da nadgleda sve putnike koji pristižu iz grada Vuhan, u Kini, gde je pandemija počela.

Vlasti Hong Konga počele su da mere temperaturu na graničnim prelazima već od 3. januara i odredile su karantin od 14 dana svim turistima i nedavno pristiglim stanovnicima, dok je lekarima naređeno da prijave svakog pacijenta sa temperaturom ili simptomima respiratorne virusne infekcije koji su pre toga bili u Vuhanu.

„I opet, najvažnije je što su to uradili na vreme“, kaže profesor Njensva

Socijalno distanciranje

„Čim virus počne da se širi, mere uzdržavanja više nisu delotvorne“, objašnjava profesor Njensva.

U ovoj fazi, najefikasniji način za zaštitu stanovništva je brzo uvođenje mera socijalnog distanciranja, kao što je to urađeno u Hong Kongu i na Tajvanu. Vlasti Hong Konga su još krajem januara naredile prelazak na rad od kuće, zatvaranje škola i otkazivanje svih događaja.

Kako piše singapurski časopis na engleskom Strejt Tajms, vlasti u Singapuru odlučile su da ne zatvore škole, već su svakodnevno testirale i pratile zdravstveno stanje učenika i nastavnika.

Promovišite održavanje higijene

Iz SZO kažu da su redovno pranje ruku i dobra higijena vrlo važna preventiva protiv korona virusa.

„Mnoge azijske zemlje došle su do tog zaključka nakon izbijanja SARS-a 2003. godine. U tim zemljama su shvatili da se ljudi neće razboljevati i prenositi virus drugima ako se pridržavaju mera higijene“, objašnjava lekar.

U zemljama kao što su Singapur, Hong Kong i Tajvan, na ulice su postavljeni posebni dozatori sa antibakterijskim gelom, a nošenje maski u preventivne svrhe je vrlo rasprostranjeno.

Iako maske nisu baš efikasne u sprečavanju infekcije, one ipak smanjuju rizik da će zaražena osoba inficirati druge kijanjem i kašljem.