Šta je hlorokin i da li može da pobedi koronavirus?

Zdravlje 27. mar 202015:49 > 16:00
Izvor: Pexels.com

Zemlje širom sveta sve više omogućavaju pristup hidroksihlorokinu i hlorokinu, supstancama koje predstavljaju sintetski oblik kinina iz drveta kininovca, koji se koristio u lečenju malarije.

Hidroksihlorokin, koji je manje toksičan, koristi se i kao protivupalni lek u lečenju stanja poput reumatoidnog artritisa i lupusa.

Lekovi su u prvim istraživanjima u Francuskoj i Kini pokazali obećavajuće rezultate u borbi protiv COVIDA-19 što je podstaklo američkog predsednika Donalda Trampa da ih ove nedelje proglasi „Božjim darom“ iako stručnjaci pozivaju na oprez do sprovođenja većih istraživanja kojima bi se potvrdio njihov efekat na bolest koju izaziva koronavirus.  

Zašto bi baš ove supstance mogle da deluju?  

Kina je iskušala hlorokin na 134 pacijenta u februaru i utvrdila da je bio delotvoran u smanjivanju težine bolesti, ali ti rezultati još nisu objavljeni.  

POVEZANE VESTI

Kineski stručnjak za respiratorne bolesti Zong Nanšan, koji vodi kineski krizni tim za borbu protiv epidemije koronavirusa, prošle nedelje je na konferenciji za novinare rekao da će podaci biti uskoro objavljeni.  

U Francuskoj tim predvođen Didierom Raulom iz marsejskog IHU-“Mediterranee Infection” prošle nedelje je izjavio da je sproveo istraživanje na 36 obolelih od COVIDA-19 i otkrio da je hidroksihlorokin značajno smanjio koncentraciju virusa u grupi koja je primila lek.  

Efekti su bili posebno izraženi kad je korišćen u kombinaciji sa azitromicinom, antibiotikom koji se koristi za sekundarne bakterijske infekcije.  

U laboratorijskim uslovima dokazano je delovanje hidroksihlorokina i hlorokina na koronavirus SARS-CoV-2 odgovoran za ovu epidemiju.  

Prošle nedelje je kineski tim objavio rad u časopisu “Cell Discovery” u kome je ponudio mogući put delovanja leka.  

Karin Le Roš, profesorka sa Univerziteta Kalifornija u Riversajdu objasnila je da su i hidroksihorokin i hlorokin blagi rastvori koji povećavaju pH delova ljudskih ćelija poznatih kao organele, a koje odgovaraju organima kod životinja, i koje su inače kisele.  

To utiče na sposobnost virusa da uđe u ćeliju, a čini se i da blokira njihovo razmnožavanje kad uđu u ćeliju.  

Ali ona dodaje: „To je funkcionisalo u laboratorijskim uslovima ali čekam da vidim rezultate kliničkih istraživanja na velikom uzorku, uz kontrolnu grupu, koji bi pokazali delotvornost hidroksihlorokina u stvarnosti“, rekla je profesorka.  

Potreban je oprez  

Obećavajući rezultati ne znače i dokaze i istraživanja na malom uzorku koja su do sada sprovedena predstavljaju „sporadične“ dokaze, prema Entoniju Fočiju, šefu odeljenja  za zarazne bolesti Američkog nacionalnog instituta za zdravlje.  

Tim više što je kinesko istraživanje na malom uzorku od 30 pacijenata, objavljeno ovog meseca, pokazalo da hidroksihlorokin nije ništa bolji od standardne zdravstvene zaštite koja podrazumeva odmor u krevetu, nadoknadu tečnosti i tome slično.  

Jedini način da budemo sigurni je sprovođenje kliničkih istraživanja uz kontrolnu grupu, kažu naučnici. Takva istraživanja su zlatni standard za postizanje verodostojnih rezultata, ali traju mesecima ili godinama i uključuju na hiljade pacijenata često iz čitavog sveta.  

U okviru takvih istraživanja ispitanici se dele u grupe, jedna koja prima lek i druga,  kontrolna grupa,  koja ga ne prima. Sami ispitanici ne znaju u kojoj su grupi kako bi se izbegao subjektivni uticaj.   Neutemeljene tvrdnje o delovanju lekova mogu da imaju nekoliko neželjenih efekata, upozoravaju stručnjaci.  

„Jedan od njih je stvaranje nestašice hlorokina za ljude kojima je potreban za reumatoidni arthritis ili lupus“, kaže Piter Pits, bivši poverenik američke Uprave za hranu i lekove za AFP.  

Nekoliko zemalja se odlučilo za oprezniji pristup. Španija je, objavila ove nedelje da će do daljnjeg pacijenti sa artritisom ili lupusom imati prioritet u pristupu tom leku.  

Francuski ministar zdravlja Olivie Veran rekao je da se ti lekovi smeju koristiti samo u lečenju najtežih oblika COVID-19.   Drugi  problem je što ljudi mogu na svoju ruku da uzimaju te lekove što se dogodilo u Arizoni kad je Amerikanac progutao jedan oblik hlorokina namenjen čišćenju akvarijuma.  

Nuspojave  

Nekoliko zemalja objavilo je da je počelo ili počinje klinička ispitivanja, među kojima je i SAD. Italija sprovodi ispitivanja na 2000 ljudi, a naučnici čekaju i rezultate istraživanja na velikim uzorcima iz Kine.  

U trenutku kad se ti lekovi već sada daju pacijentima da bi im se eventualno pomoglo treba istovremeno imati na umu sigurnost pacijenata.  

Kod oko jedan odsto ljudi postoji veliki rizik od nesvestica, napada ili čak i iznenadne smrti od srčanog zastoja zbog problema povezanih sa srčanim ritmom kojih nisu bili svesni, kaže kardiolog Majkl Ekerman iz klinike Mejo za AFP.  

Zbog toga lekari moraju da sprovedu potrebne preglede srca kako bi procenili rizike pre primene tih lekova, dodaje on.  

„Sva pažnja je usmerena na nadu koju budi mogući efekat tih lekova bez razumnog, ne straha, nego opreza prema mogućim nuspojavama tih snažnih lekova“, kaže Ekerman.