Italijanski naučnici: Koronavirus je inteligentan, oslabiće da bi preživeo

Zdravlje 17. mar 202020:27 > 20:46
Podeli:
Izvor: REUTERS/Dado Ruvic/File Photo

Koronavirus će vremenom oslabiti i postati manje zarazan. To je jedini način njegovog opstanka, upravo to će se i dogoditi, virus je inteligentan, poručila je naučnica Elisa Vićenci.

Ona je proučavala SARS, svinjski grip i ZIKA virus kao šef Odeljenja za virusnu patogenezu i biološku sigurnostu Centru za istraživanje San Rafaele, a sad je i u timu za koronavirus sa imunologom Albertom Mantovanijem sa italijanskog univerziteta Humanitas.

Kako se organizam bori protiv virusa?

POVEZANE VESTI

Vićenci, zajedno sa grupom naučnika, istražuje kako se organizam bori protiv zaraze koronavirusom.

“U borbi protiv koronavirusa najveću ulogu igra urođeni imunitet, sagrađen od krvnih ćelija, tečnosti i tkiva i predstavlja prvu liniju odbrane organizma protiv bilo kakve vrste zaraze. Reč je o sistemu koji ubrzano reaguje, za razliku od stečenog imuniteta koji se sastoji od limfocita kojima su za stvaranje antitela potrebne nedelje. Naša istraživanja se baziraju na molekulima urođenog imuniteta, koji bi mogli da spreči dalje širenje virusa” rekla je naučnica.

Nauka svakim danom sve više napreduje u istraživanju efikasnosti leka protiv koronavirusa, i najviše se koncentriše na molekule koji sprečavaju širenje zaraze i njeno razmnožavanje.

Dosada je poznato da virus COVID-19 ima trodimenzionalnu strukturu. Sastavljen je od virusnog proteina koji veže specifični receptor na ciljne ćelije respiratornog sistema. Na osnovu ove strukture, naučnici pokušavaju da pronađu prave molekule koje će raditi na sprečavanju širenja virusa u ćelijama.

Kako bi se izbegla zaraza virusa, naučnici preporučuju unos vitamina B12 i vitamina D, koji dolazi od sunca. Takođe, preporučuju ishranu bogatu vitaminom C, što podrazumeva konzumiranje pet porcija voća i povrća dnevno.

Naučnici dodaju da je situacija sa virusom veoma ozbiljna i da je virus još uvek u razvoju. Prema njihovim rečima, situacija se još uvek neće stišati, a pitanje je koliko će dolazak toplijeg vremena  pomoći u sprečavanju širenja virusa.

Ne dešava po prvi put u istoriji da smo svedoci pandemije nekog virusa. Pre pojave koronavirusa, osamdesetih smo bili svedoci  pojave  HIV-a, virusa humane imuno deficijencije.

Nakon kratke pauze, 2003. zahvatio nas je SARS, uzročnik bolesti disajnih puteva. Godine 2005. pojavio se virus H5N1, uzročnik ptičjeg grips, a 2009. virus H1N1, uzročnik svinjskog gripa. Nedavno, 2016. svedočili smo i širenju virusa ZIKA.

Naučnici ističu da je razlog ovako brzog širenja virus sve veća povezanost između različitih naroda i nacija. Svet je povezan više nego ikada, a u Aziji i Africi prenaseljenost oštećuje životinjski i biljni svijet. Uz sve navedeno, veliku ulogu u sve ovome imaju i klimatske promene koje iz dana u dan postaju sve lošije.