Koronavirus može da utiče na bilo koga, ali se smatra da teži oblici pogađaju starije osobe i ljude sa već postojećim zdravstvenim problemima.
Među više hiljada preminulih od ovog virusa većinu čine stariji pacijenti koji su već imali zdravstvene probleme poput kardiovaskularnih bolesti.
Ko je ugrožen?
Ako imate hroničnu bolest, ne znači da je veća verovatnoća da ćete biti zaraženi koronavirusom, ali je važno da preduzmete posebne mere opreza kako se ne biste razboleli jer bi simptomi kod vas mogli da budu mnogo ozbiljniji.
Čini se da su ljudi koji su stariji, koji imaju oslabljeni imunološki sistem ili hronične bolesti kao što su astma, dijabetes ili kardiovaskularni problemi, podložniji ozbiljnim posledicama.
Većina ljudi se od koronavirusa oporavi brzo posle nekoliko dana odmora. Za neke ljude, međutim, to ume da bude ozbiljnije i, u retkim slučajevima, opasno po život.
POVEZANE VESTI
Kako da ostanemo bezbedni?
Najvažnija stvar u ovom trenutku je preduzimanje zdravorazumskih koraka kako bi se smanjio rizik od dobijanja bolesti. Smatra se da se virus prenosi kapljičnim putem, kašljanjem i kijanjem, ali i preko kontaminiranih površina, kao što su držači za ruke na stepeništima i kvake na javnim mestima.
Dobra higijena i primena osnovnih preventivnih mera može da spreči širenje virusa među ljudima. To podrazumeva sledeće:
– Kada kijate ili kašljete prekrijte nos i usta unutrašnjom stranom lakta ili maramicom.
– Često perite ruke sapunom i vodom, koristite gel za ruke ako sapun i voda nisu dostupni.
– Pokušajte da izbegnete bliski kontakt sa ljudima koji se ne osećaju dobro.
– Ne dirajte oči, nos ili usta ako vam ruke nisu čiste.
Korišćenje maske
“Osobama koje imaju probleme sa plućima, nošenje maske može da oteža disanje“, navode iz Britanske fondacije za pluća.
Maske za lice se mogu koristiti, ali one se ne mogu dugo nositi, jer se pod njima teže diše.
“Možete nositi obične hirurške maske ako ste u kontaktu sa osobama sa respiratornim tegobama”, rekao je direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović.
Izbegavanje javnih mesta
Stručnjaci u Srbiji su preporučili zabranu javnih skupova sa više od sto ljudi u zatvorenim prostorima kako bi se sprečilo širenje koronavirusa. Skupovi na otvorenom biće dozvoljeni, jer po proceni stručnjaka nema potrebe za njihovim otkazivanjem.
Morate da se samoizolujete i klonite se drugih ljudi samo ako vam to naloži zdravstveni radnik.
Šta da radite ukoliko se osećate loše?
Simptomi koronavirusa su: kašalj, visoka temperatura i otežano disanje. Ali ti simptomi ne znače nužno da ste se zarazili koronavirusom.
„Za pacijente je najvažnije da ne paniče. I dalje je verovatnije da neko sa simptomima nalik prehladi ili gripu ima prehladu ili grip, a ne COVID-19″, kaže doktor Džonatan Lič, sa Kraljevskog koledža.
Dok Filipa Hobson iz Britanske fondacije za srce, kaže da, ukoliko imate simptome, treba i da pazite šta jedete, da ostanete hidrirani i da odmarate.
Ukoliko mislite da možda imate koronavirus, pozovite telefonom nadležne službe. Ne idite u dom zdravlja, apoteku ili bolnicu.
Svi građani Srbije, a pre svega oni koji su boravili u rizičnim područjima, neophodne informacije mogu da dobiju nа dеžurni tеlеfоn Ministаrstvа zdrаvljа 064 8945 235, Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović–Batut“ (ul.Dr Subotića br.5, 11000 Beograd; Tel: 011 2684 566) ili institutima i zavodima za javno zdravlje nа tеritоriјi оpštine nа kојoj bоrаve.
Da li virus utiče na terapiju?
Veoma je važno da čak i ako se ne osećate dobro, nastavite da pijete lekove koji su vam prepisani. Ako morate da idete po recept iako vam nije dobro, zamolite prijatelja ili člana porodice da to urade umesto vas.
Profesor Piter Openšo, sa Imperijal koledža u Londonu, kaže da ljudi treba da imaju zalihe lekova za najmanje četiri nedelje.
Takođe, možda je dobra ideja da imate i male zalihe hrane, ali nema potrebe da pravite skladište.
Ako imate astmu
Britanski Centar za astmu savetuje da nastavite svakodnevno da koristite preventivni inhalator kao što vam je i prepisano. To će smanjiti rizik od toga da napad astme pokrene neki respiratorni virus, kao i koronavirus.
Nosite stalno sa sobom i inhalator za olakšavanje tegoba, u slučaju da vaši simptomi astme počnu da se pogoršavaju.Ukoliko se vaša astma pogorša, a postoji opasnost da imate koronavirus, pozovite lekara.
Ako imate dijabetes
Oni koji žive sa dijabetesom tipa 1 ili 2, mogli bi teže da obole od koronavirusa.
„Koronavirus može da izazove komplikacije kod ljudi sa dijabetesom“, kaže Den Hovart, šef nege pri Britanskom centru za dijabetes.
Ukoliko imate dijabetes i imate simptome kao što su kašalj, visoka temperatura i otežano disanje, morate pažljivo da nadgledate nivo šećera u krvi i obratite se lekarima.
Preporuka za osobe sa hroničnim problemima
Ljudi sa stalnim zdravstvenim problemima kao što su visok krvni pritisak, plućne tegobe i oslabljeni ili narušeni imunitet češće obolevaju od težeg oblika virusa.
Grupa za dečije kancere i leukemiju savetuju da roditelji razgovaraju sa lekarima koji leče njihovo dete, kako bi dobili smernice o tome šta je najbolje da rade.
Da li trudnice treba da budu zabrinute?
Još nema dokaza da se trudnice nalaze u grupi visokog rizika. Kao i svi drugi, one treba da preduzimaju korake kako bi izbegle da se zaraze, kao što bi činile i kada su drugi virusi u pitanju, kao što su grip ili prehlada.
Koliko su pušači ugroženi?
Debora Arnot, generalna direktorka dobrotvorne organizacije javnog zdravlja Eš, savetuje da oni koji mnogo puše ili da smanje pušenje ili da pokušaju potpuno da ostave cigarete kako bi smanjili rizik.
„Pušači su skloniji respiratornim infekcijama i imaju duplo veće šanse da dobiju upalu pluća od nepušača“, rekla je ona.
„Ostavljanje pušenja je dobro za vaše zdravlje na više načina i pušači treba da dožive koronavirus kao još jednu motivaciju da probaju da ostave pušenje kako bi ojačali odbranu tela pre nego što se koronavirus raširi“, dodala je Arnot.
Preporuke za starije osobe
Penzioneri ne moraju da se samoizoluju, ali i ne treba da se izlažu riziku. Karolina Abrahams, direktorka dobrotvorne organizacije Ejdž UK, savetuje one koji imaju starije prijatelje ili rodbinu, da redovno proveravaju šta se dešava sa njima.
