Mrđa: Posledice svetlosnog zagađenja različite, a često se to pitanje zanemaruje

Zdravlje 15. jan. 202020:43 > 20:46
Podeli:
Izvor: N1

Zagađenje vazduha danima je vest broj jedan u Srbiji - pored aerozagađenja, podaci kažu da je, i što se tiče regulisanja svetlosnog zagađenja, Srbija na evropskom začelju. Dušan Mrđa, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu navodi da se svako prisustvo veštačkog izvora svetlosti može smatrati nekom vrstom zagađenja.

Stručnjaci upozoravaju da svetlosno zagađenje može da izazove ozbiljne zdravstvene i ekološke probleme.

„Kada pričamo o zagađenju navikli smo da nam prva asocijacija bude to da imamo emisiju nekakvih čestica u vazduh ili tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da i emisija nekog oblika energije u životnu sredinu zapravo doprinosi njenom opterećenju. Čak i toplu vodu ako sipate u jezero, čak i ako ne unosite neku štetnu supstancu, to povećanje temperature će dovesti do narušenja ekosistema. Slično je i sa emisijom svetlosti u životnu sredinu kao posledica veštačkih izvora“, kazao je Mrđa u Danu uživo.

Kako je rekao, svako prisustvo nekog veštačkog izvora može se smatrati zagađenjem.

„I mora se voditi računa o nekom prekoračenju vrednosti i količine svetlosti koju emitujete u životnu sredinu. Šta je poželjno i koji su dozvoljeni nivoi, zavisi od toga šta vam je namera za taj prostor. Možemo da govorimo o svetlosnom zagađenju o spoljašnjoj sredini, ili o štetnim dejstvima u zatvorenoj sredini. Za svaki prostor, da li je to put, parking, park ili neko zaštićeno područje, moraju se definisati odgovarajući nivoi da ne bi bilo nekog prekoračenja“, kazao je Mrđa.

Objašnjavajući šta to znači, gost N1 kaže da recimo, nema potrebe imati jako osvetljenje na nekom parkingu „kao u operacionoj sali“.

„Mi i ne primećujemo kako brzo raste broj tela koje emituju svetlosno zračenje na neadekvatan način. Posledice su različite. Fotoreceptori kod živih organizama reaguju na različite intenzitete svetlosti i talasne dužine, što može da dovede do migracija. Kod ljudskog organizma može da deluje na taj režim smene dana i noći na koji je organizam navikao, na lučenje hormona, melatonina recimo, koji je značajan za imunološki sistem“, izjavio je profesor Mrđa.

Ponekad se, kaže, preteruje sa neadekvatnim osvetljenjem u saobraćaju.

„Recimo, u blizini autoputeva. Benzinske pumpe često budu osvetljene više od dozvoljenog, pa vozači ne vide dobro na putu kada prolaze pored te pumpe. A često je svetlosno zagađenje isprepletano sa bukom i aerozagađenjem“, kazao je Mrđa.