Epidemiolog: Da nije pokreta protiv vakcina završili bismo s malim boginjama

Zdravlje 11. jan 202013:04 > 13:09
Podeli:
Izvor: N1

Broj vakcinacija protiv malih boginja porastao je u Srbiji u 2018. godini, ali među građanima i dalje postoje predrasude i strah od vakcinacije. Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović kaže da se protiv vakcina bori grupa ljudi koja posle 30 godina tranzicija i prevara više ne veruje nikome, pa ni lekarima. Kao suprotan primer navodi Švedsku u kojoj, kako kaže, ljudi veruju u sistem, a opseg vakcinacije je visok zbog čega nije ni potrebno da parlament vakcinaciju proglasi obaveznom.

Dr Radovanović je u Novom danu istakao da je vakcinacija najveći doprinos medicine čovečanstvu i podsetio na stav Svetske zdravstvene organizacije da su najveći doprinos u medicini dale mikrobiološki ispravna voda i vakcinacija.

„Najviše ljudskih života spasila je vakcinacija. Da nije bilo tog nesrećnog pokreta protiv vakcinacije, mi bi završili s malim boginjama, više ih ne bi bilo u svetu, i onda ne bi bilo ni vakcinacije“, napominje gost Novog dana.

On dodaje da obuhvat vakcinacije zavisi od mnogo faktora, među kojima su i kulturološke okolnosti. Kao primer navodi Švedsku i Norvešku gde je vakcinacija normalna stvar, a obuhvat visok, jer građani ovih zemalja veruju svom sistemu. Radovanović kaže da bi se Šveđani i Norvežani iznenadili kada bi švedski parlament doneo odluku da je vakcinacija obavezna.

Drugačiji primer je Belgija, gde je u svernom delu, u kom živi etnički holandsko stanovništvo, obuhvat vakcinacijom visok iako je ona neobavezna. U južnom delu Belgije, u kom su Francuzi, vakcinacija je obavezna kao i u Francuskoj.

„Tu malo treba pogurati“, napominje prof. Radovanović.

Kako visok obuhvat vakcinacije utiče, daje primer velikih boginja koje su iskorenjene, iako je zaštita trajala smao tri godine. Da bi vakcinacija protiv malih boginja bila efikasna, neophodno je da zaštitu primi 95 odsto stanovništva, objašnjava epidemiolog.

Jedan od glavnih argumenta protivnika vakcinacije je pitanje kako nevakcinisana deca mogu da naštete vakcinisanoj. Gost Novog dana odgovara da malo koja vakcina ima efekat od 100 odsto, a da je u slučaju vakcine protiv malih boginja on 98 ili 99 odsto, što znači da će toliki procenat vakcinisanih biti zaštićen od bolesti.

„I vakcinisani mogu da obole, postoji teoretska mogućnost. Drugi razlog je što odbijamo one koji imaju kontraindikacije. Postoje deca sa obolenjima ili stanjima koja ne smeju da dobiju vakcinu. Nekome ne smete da date i to je medicinska doktrina i treba i tu decu zaštiti. Ako su oni ušukani, ako su oko njih svi zaštićeni, onda ne postoji rizik za njih“, objašnjava Radovanović.

Na argument da male boginje nisu opasne i da je to dečja bolest, prof. Radovanović odgovara statistikom da je u poslednjoj epidemiji u Srbiji od posledica malih boginja umrlo 15 osoba, a da se procenjuje da je bilo 6.000 obolelih.

Međutim, 1 od 1.000 obolelih dobije upalu mozga koja može da ostavi teške trajne posledice poput gluvoće ili fizičkog hendikepa.

Retka posledica malih boginja, koja se može javiti nekoliko godina kasnije, je sklerozirajući panencefalitis.

„Skvrčava se mozak, a uvek se završava fatalno na jedan jako mučan način“, ističe prof. Radovanović.

Nije zanemarljivo ni to što male boginje ostavljaju organizam u stanje smanjenje otponosti, zbog čega se na tu bolest često nadovezuje bakterijska upala pluća.

Kada je u pitanju vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV) koji je izazivač raka grlića materice, gost Novog dana kaže da bi bila sreća i idelano kada bi vakcinacija bila obavezna i za dečake i za devojčice.

„Ne samo zato što bi bilo lepo da muškarci štite žene, već su i oni u riziku. Kod muškaraca se javlja rak anusa, rak penisa, rak srednjeg dela ždrela što je povezano sa seksualnom praksom“, kaže epidemiolog.

On naglašava da je prva vakcina protiv HPV virusa smanjivala rizik za 70 odsto, dok druga koja je složenija smanjuje za 85 odsto. Prva je štitila od dva soja virusa koji su najrizičniji, druga napredna protiv četiri. Osim od HPV-a, vakcina štiti i od polnih bradavica, dodaje epidemiolog.