Stevija je možda jedinstvena među sastojcima hrane jer se najviše ceni zbog onoga što ne čini - ne dodaje kalorije. Za razliku od drugih zamena za šećer, stevija je dobijena iz biljke. Često se postavlja pitanje o njenoj efikasnosti kao pomoći u mršavljenju ili kao mera ishrane za dijabetičare.
Biljka stevije deo je porodice Asteraceae. Nekoliko vrsta stevije ima poreklo iz Novog Meksika, Arizone i Teksasa. Ali ona cenjena vrsta, Stevia rebaudiana, raste u Paragvaju i Brazilu, gde su ljudi koristili lišće ove biljke za zaslađivanje hrane stotinama godina.
Mojsije Santijago Bertoni, italijanski botaničar, često je navođen kao zaslužan za otkriće stevije krajem 1800-ih, iako su je domaći Guarani koristili vekovima. Od listova biljke koju je domaće stanovništvo zvalo kaa-he (ili slatka biljka), bilo je mnogo koristi. U tradicionalnoj medicini ovih regiona stevija je služila kao lek za opekotine, kolike, stomačne tegobe, a ponekad i kao kontracepcijsko sredstvo. Listovi su se takođe žvakali kao jednostavna slatka poslastica.
Bertoniju je trebalo deset godina da pronađe stvarnu biljku, što ga je navelo da u početku ovu biljku opiše kao veoma retku. Otprilike u isto vreme, više farmi je počelo sa uzgojem i žetvom biljke stevije. Stevija je brzo prešla put od biljke koja raste u prirodi do široko dostupne biljke, piše portal livescience.
Danas je stevija na tržištu zamena za šećer. Prema američkoj Saveznoj upravi za hranu i lekove (FDA) steviol glikozidi visoke čistoće, ekstrakt biljke stevije, smatra se uglavnom bezbednim za upotrebu u hrani. S druge strane, FDA je navela da listovi stevije i ekstrakt sirove stevije uglavnom nisu prepoznati kao sigurni (GRAS) i nemaju odobrenje FDA za upotrebu u hrani.
Ima li koristi?
Stevija nema kalorija, a u istoj je koncentraciji i 200 puta slađa od šećera. Druga istraživanja pokazuju da bi stevija mogla imati dodatne zdravstvene koristi.
Prema članku iz 2017. godine u časopisu Journal of Medicinal Food, stevija ima potencijal da bude dobra u lečenju endokrinih bolesti, poput gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije, ali da je potrebno još istraživanja.
Druge studije takođe pokazuju da bi stevija mogla da koristi osobama sa dijabetesom tipa 2, ali Katarina Ulbriht, viša farmaceutkinja u Opštoj bolnici “Massachusetts” u Bostonu i koosnivačica organizacije Natural Standard Research Collaboration, kaže da je potrebno još istraživanja. Njena grupa pregledava dokaze o bilju i suplementima.
„Dostupna istraživanja obećavaju upotrebu stevije kod hipertenzije“, rekla je Ulbriht. Dodaje da je Natural Standard steviji dao „stepen B za efikasnost“ u snižavanju krvnog pritiska.
Beskaloričan izvor slatkoće je u teoriji očigledno rešenje ishrane. Ali nekoliko studija pokazuje da zamena šećera veštačkim ili niskokaloričnim zaslađivačima na kraju ne može dovesti do gubitka kilograma u stvarnom životu.
Istraživanje iz 2004. na pacovima otkrilo je da niskokalorični zaslađivači dovode životinje do prejedanja, verovatno zbog neusklađenosti između percipirane slatkoće i očekivanih kalorija od šećera, prema časopisu International Journal of Obesity and Related Metabolic Disorders. Autor te studije kasnije je tvrdio da ljudi koji koriste veštačke zaslađivače mogu imati zdravstvenih problema povezanih sa viškom šećera, uključujući metabolički sindrom, koji može biti preteča dijabetesa.
„Brojne studije sugerišu da su ljudi koji redovno konzumiraju ASB (veštački zaslađena pića) izloženi povećanom riziku u poređenju sa onima koji ne konzumiraju ASB,“ izjavila je dr Suzan E. Svičers u tekstu objavljenim 2013. godine u časopisu Trends in Endocrinology and Metabolism.
Ipak, postoje i dokazi da stevija ne čini ništa da bi kratkoročno promenila prehrambene navike ili naškodila metabolizmu. Studija iz 2010. godine u časopisu Appetite testirala je nekoliko veštačkih zaslađivača protiv šećera kod 19 vitkih i 12 gojaznih ljudi.
Studija je otkrila da ljudi nisu prejedali nakon što su konzumirali obrok sa stevijom umesto šećera. Njihov šećer u krvi bio je niži nakon obroka sa stevijom, nego nakon jela sa obrokom šećera, a konzumiranje hrane sa stevijom rezultiralo je nižim nivoom insulina u odnosu na jedenje saharoze i aspartama.
Još jedna studija objavljena u broju Međunarodnog časopisa za gojaznost 2016, otkrila je da nakon konzumiranja beskaloričnih zaslađivača, kao što je stevija, šećer u krvi kod ispitanika bio znatno viši nego kada su jeli pravi šećer. Iako, kada su koristili zaslađivač sa nula kalorija, ispitanici nisu konzumirali više kalorija nego kad su konzumirali običan šećer. „Ušteda energije“ od zamene šećera nehranjivim zaslađivačem u potpunosti je nadoknađena naknadnim obrocima u trenutnoj studiji“, kaže Siv Ling Tei, istraživač u studiji i u Agenciji za nauku, tehnologiju i istraživanje (A*STAR) u Singapuru.
Gazirani sok sa stevijom – ne zavaravajte se
Pitanje da li je steviju bezbedno konzumirati u velikoj meri zavisi od toga šta neko podrazumeva pod „stevijom“. Američka uprava za hranu i lekove nije odobrila listove stevije ili „sirove ekstrakte stevije“ koji se koriste kao aditivi u hrani. Studije o steviji u tim oblicima izazivaju zabrinutost zbog kontrole šećera u krvi i efekata na reproduktivni, kardiovaskularni i bubrežni sistem, upozorava FDA.
Međutim, FDA je kompanijama dozvolila da koriste Rebaudioside A, izolovanu hemikaliju iz stevije, onaj deo koji steviji daje statkoću, kao dodatak u proizvodima. FDA klasifikuje ove proizvode kao GRAS (nisu prepoznati kao bezbedni), ali, prema FDA, taj proizvod i nije stevija. „Rebaudioside A se od stevije razlikuje po tome što je to visoko prečišćen proizvod“, saopštila je FDA. A ti se dodaci uglavnom nalaze u onim sokovima sa natpisom “sa stevijom”.
Postoje i neki zdravstveni problemi u vezi sa stevijom. Stevija može izazvati nizak krvni pritisak, što bi zabrinulo neke koji uzimaju lekove za krvni pritisak. Takođe se nastavlja istraživanje nekih hemikalija koje se prirodno pojavljuju u steviji i koje mogu izazvati genetske mutacije i karcinom.
Ljudi bi, dakle, trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom pre nego što se odluče da uzimaju steviju u većim količinama, savetuje dr Ulbreht.
