Kako se razmišljanje i pamćenje menjaju s godinama

Zdravlje 31. okt. 201908:36 > 08:42
Podeli:
Izvor: Pixabay (ilustracija)

Na osnovu rezultata osmogodišnjaka na testovima sposobnosti razmišljanja i memorije, mogu se odrediti njihovi rezultati na istim testovima kada budu imali 70. godina, pokazala je studija objavljena u oktobru ove godine u medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju - "Neurology".

Studija je takođe otkrila da su nivo obrazovanja i socio-ekonomski status takođe bitan faktor u ovom određivanju. Socio-ekonomski status određivao je zanimanje ljudi u 53. godini.

„Pronalaženje ovih pokazatelja je važno, jer ako možemo da shvatiti šta utiče na kognitivne performanse pojedinca u kasnijem životnom dobu, možemo utvrditi koji bi aspekti mogli da budu modifikovani obrazovanjem ili promenama životnog stila poput vežbanja, ishrane ili sna, što može usporiti razvoj kognitivnog pad sposobnosti“, rekao je autor studije dr Džonatan M. Skot sa „University College London“ u Velikoj Britaniji i član Američke akademije za neurologiju.

U istraživanju je učestvovalo 502 osobe koje su rođen iste godine i koji su na kognitivnim testovima imali osam godina. Učesnici su ponovo radili testove sposobnosti razmišljanja i pamćenje u svojoj 70. godini života.

Jedan test je bio sličan testu koji su radili kao deca, a drugi testovi su vrednovali veštine poput pamćenja, pažnje i orijentacije.

Svi učesnici su imali pozitronsko-emisionu tomografiju (PET), metodu pomoću koje se mogu videti amiloidni plakovi u mozgu povezani sa Alchajmerovom bolešću.

Istraživači su otkrili da su veštine razmišljanja u detinjstvu povezane sa rezultatima kognitivnih testova uzetih više od 60 godina kasnije.

Žene su se bolje pokazale na testovima pamćenja i testovima brzog razmišljanja, od muškaraca.

Učesnici sa amiloidnim plakovima imali su niži rezultat na kognitivnom testiranju. Međutim, prisustvo ovih plakova nije bilo povezano sa polom, kao ni sa obrazovanjem ili socio-ekonomskim statusom.

„Naše istraživanje je otkrilo da se male razlike u razmišljanju i pamćenju povezane sa amiloidnim plakovima u mozgu“, rekao je dr Skot.

Takođe je utvrđeno da kognitivne veštine u detinjstvu, obrazovanje i socio-ekonomski status nezavisno utiču na kognitivne performanse osoba od 70 godina.

„Potrebno je kontinuirano praćenje ovih pojedinaca i buduće studije kako bi se utvrdilo kako da se na najbolji način iskoriste ovi nalazi, da bi se moglo odrediti kako se menja mišljenje i pamćenje s godinama“, istakao je dr Skot.

Ograničenje studije je to što su svi učesnici bili belci, pa rezultati ne predstavljaju opštu populaciju.