Kod postepenih simptoma, ljudi teže prepoznaju srčani udar

Zdravlje 24. sep. 201916:05 > 16:05
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Kada se simptomi srčanog udara javljaju postepeno i ne uslede nakon nekoga većeg napora, pacijenti se znatno ređe odlučuju da obrate lekarima službe hitne pomoći, zaključili su američki naučnici.

Od 474 američkih pacijenata koji su se obratili službi hitne pomoći sa opasnim smanjenjem dotoka krvi u srčani mišić, onima čiji su se simptomi javljali postepeno, trebalo je šest sati duže nego što se preporučuje, da pozovu pomoć i stignu do bolnice, ustanovili su američki lekari.

Podsetili su da zbog prekida dotoka krvi u srčani mišić, ćelije srca počinju da odumiru, a pacijent oseća snažniju ili slabiju bol u grudima.

Naime, takve postepene simptome nisu prepoznali niti su ih ozbiljno shvatili, premda su razmišljali o tome da pozovu hitnu pomoć.

Kao posledica kasnijeg javljanja hitnoj službi, pomoć im je ukazana u roku od osam sati od početka znakova srčanog udara, u poređenju s prosečno 2,57 sati koliko je trebalo za pacijente koji su imali iznenadne i snažne simptome, podaci su tima naučnika objavljeni u stručnom časopisu European Journal of Cardiovascular Nursing.

U preporukama Američkog udruženja za srce (AHA) stoji da se bolesnicima sa srčanim udarom preporučuje dobijanje odgovarajuće medicinske pomoći u roku od manje od dva sata od početka simptoma da bi im se zagarantovali najbolje šanse da srčani mišić ne bude trajno oštećen.

Kod iznenadnog srčanog udara pacijenti od samog početka osećaju vrlo jake bolove u predelu grudnog koša. Ali,  simptomi postepenog napada ne moraju da upućuju na srčani udar, napominju autori.

To su obično osećaj blage nelagode u sredini grudnog koša koji traje nekoliko minuta ili nestane pa se opet pojavi, bol u jednoj ili obema rukama, u predelu leđa, vrata, vilice ili trbušne duplje, kratak dah, kao i simptomi koje uobičajeno ne osećate, poput iznenadne navale hladnog znoja, mučnine, nesvestice, sveopšteg umora ili neobjašnjivog osećaja da će sve propasti.

„Pacijenti koji dožive srčani udar ne bi trebalo da pomisle da su simptomi koje osećaju zapravo lažni alarm“, rekla je dr Saher Mirzai sa Univerziteta Ilinois u Čikagu, ujedno i voditeljka studije. „Pozovite hitnu pomoć ili što brže dođite do službe za hitnu pomoć“, kaže.

Autori su analizirali podatke o pacijentima koji su učestvovali u većem istraživanju. Rezultati njihove analize fokusirali su se na 343 muškarca i 131 ženu, starosti od 29 do 93 godine.

Oni su zbog zdravstvenih problema bili primljeni na odeljenje hitne službe u najbližim bolnicama, a kasnije se potvrdilo da je reč o akutnom koronarnom sindromu – iznenadnom smanjenom dotoka krvi u srčani mišić.

Gotovo polovina ispitanika, njih oko 44 posto, prijavila je postepene simptome srčanog udara, a ostali iznenadne. Zanimljivo je da su polovini ispitanika trebala četiri sata ili više da se jave službi hitne pomoći.

Atipična slika srčanog udara bila je češća kod mlađih bolesnika, u starosti od 35 do 40 godina ili kod starijih iznad 75 godina, kao i kod bolesnika sa šećernom bolešću, posebno kod žena.