Ako se osećate iscrpljeno, jedva se penjete uz stepenice, moguće je da vašem organizmu nedostaje gvožđe, posebno ako ste žena.
Gvožđe predstavlja jedan od najvažnijih elemenata u našem organizmu, koji je uključen u brojne metaboličke procese. Ono je važna komponenta hemoglobina, supstance u crvenim krvnim zrncima, koja prenosi kiseonik iz pluća u ostale delove tela.
Ako nemate dovoljno gvožđa, vaše telo ne može stvoriti dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca. Manjak crvenih krvnih zrnaca naziva se anemija.
„Bez zdravih crvenih krvnih zrnaca, vaše telo ne može dobiti dovoljno kiseonika. Ako ne dobijate dovoljno kiseonika, doći će do iscrpljenosti organizma“, kaže Pol Tomas, naučni savetnik Nacionalnog instituta za zdravstvo, i dodaje da ta iscrpljenost može uticati na sve, od funkcije mozga do sposobnosti imunološkog sistema da se bori protiv infekcija.
Kod trudnica, nedostatak gvožđa može povećati rizik od prevremenog porođaja.
Nemamo svi istu potrebu za gvožđem
Koliko gvožđa vam je potrebno svakog dana zavisi od vaše starosti, pola i opšteg zdravlja. Mala deca uopšte trebaju više gvožđa nego odrasli, jer brzo rastu. Dečaci i devojčice trebaju istu količinu gvožđa u ranijoj dobi – 10 miligrama dnevno u dobi od 4 do 8, a 8 mg dnevno u dobi od 9 do 13.
Počevši od adolescencije, dnevne potrebe za gvožđem se povećava, naročito kod ženskog pola. Ženama je potrebno više gvožđa jer svakog meseca gube krv putem menstruacije. Zato je ženama u dobi od 19 do 50 godina potrebno 18 mg gvožđa svaki dan, dok je za muškarce iste starosti dovoljno svega 8 mg.
Nakon menopauze, kako se završava menstrualni ciklus, potreba za gvožđem kod žena opada i tada se izjednačavaju sa potrebama muškaraca, čija je dnevna doza gvožđa 8 mg.
Pored trudnica i dojilja, više gvožđa potrebno je i osobama koje imaju problem sa bubrezima, posebno ako su na dijalizi. Osobama koje imaju čir koji može izazvati gubitak krvi ili ako je u pitanju gastrointestinalni poremećaj koji sprečava telo da normalno apsorbuje gvožđe (poput celijakije, Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa), takođe je potrebno više gvožđa.
Vegetarijanci i vegani bi trebalo da uzmaju dodatne količine gvožđa, jer telo ne apsorbuje onu vrstu gvožđa koja se nalazi u biljkama, niti apsorbuje gvožđe iz mesa.
Kako prepoznati nedostatak gvožđa?
„Ljudi često ne znaju da imaju anemiju sve dok nemaju simptome kao što je bledilo kože i sluzokože, umor, poteškoće pri vežbanju,“ smatraju stručnjaci.
Simtomi koji se pojavljuju usled nedostatka gvožđa su: malaksalost, razdražljivost i otežano disanje, lupanje srca, glavobolja. Fizičkim pregledom uočavaju se bledilo kože i sluzokoža, lomljivost noktiju, kosa je suva, lomljiva, istanjena i lako opada. Bolesnici su manje otporni i imaju češće infekcije disajnih i urinarnih puteva.
„Putem testa krvi jednostavno se može otkriti i dijagnostifikovati različite faze nedostatka gvožđa“, kaže Tomas.
Žene koje su trudne i osobe sa gastrointestinalnim poremećajem, bi trebale redovno da proveravaju nivo gvožđa.
Gvožđe se u organizam može uneti putem hrane. Namirnice bogate gvožđem su: meso, jaja, piletina, riba, soja, bundeva, zob, grašak, smokva… Mešovitom ishranom unosi se oko 10-30 miligrama gvožđa dnevno.
Suplementi mogu izazvati neželjene efekte
Ukoliko se koriste suplementi može doći do neželjenih efekata. Obično je to uznemirenost stomaka kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, tamna stolica ili opstipacija, kojoj su trudnice najviše sklone. Nus pojave se mogu smanjiti ukoliko se počne sa manjim dozama gvožđa, pa se postepeno doza povećava do dnevno preporučene količine.
Sa unosom gvožđa se može preterati
Odrasli ne bi trebalo da uzimaju više od 45 mg gvožđa dnevno, osim ako se ne uzimaju gvožđe pod medicinskim nadzorom.
Za decu predoziranje gvožđem može biti posebno toksično. Simptomi trovanja gvožđem uključuju povraćanje, dijareju, bol u trbuhu, dehidrataciju i krvavu stolicu kod dece.
Kod odraslih teže dolazi do predoziranja gvožđem samo iz hrane i dodataka ishrani, jer telo ima uspostavljene sisteme za regulisanje količine gvožđa koje apsorbuje.
Međutim, ljudi sa naslednom hemohromatozom imaju problem sa regulisanjem apsorpcije gvožđa. Iako većina ljudi apsorbuje samo 10 odsto gvožđa koje konzumiraju, osobe sa hemohromatozom apsorbuju i do 30 odsto. Kao rezultat dolazi povišeni nivo gvožđa, koji može biti opasan. Taj višak gvožđa najčešće se taloži u organima kao što su jetra, srce i pankreas, što može dovesti do stanja poput ciroze srčanog zastoja ili dijabetesa. Iz tog razloga, osobe sa hemohromatozom ne bi trebalo da uzimaju dodatne količine gvožđa.
