Oko 2,6 miliona smrti godišnje uzrokovano je nenamernim pogreškama u ambulantama i bolnicama širom sveta, objavila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija povodom Svetskog dana sigurnosti pacijenata.

Četiri od deset bolesnika doživi neku vrstu štetne posledice lečenja u ambulantama i ustanovama primarne zdravstvene zaštite, a 134 miliona štetnih reakcija na lekove svake godine se zabeleži u bolnicama u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama.

Prema epidemiološkim podacima, nenamerna šteta za pacijenta zbog greške tokom lečenja u bolnicama pojavljuje se kod 8 do 12 posto hospitalizovanih pacijenata.

Veliki broj takvih slučajeva može da se spreči, poručuje Svetska zdravstvena organizacija koja pokreće globalnu kampanju za podizanje svesti o sigurnosti pacijenata i stvaranje sigurne zdravstvene zaštite. Za sigurnu zdravstvenu zaštitu važno je, kažu, donošenje jasnih smernica, dobra organizacija, zapošljavanje kvalifikovanih zdravstvenih radnika i efikasno uključivanje bolesnika u brigu za vlastito zdravlje s obzirom da ankete govore o nedovoljnom ili problematičnom nivou zdravstvene pismenosti gotovo polovine ispitanih Evropljana.

Analiza koju je provela Svetska zdravstvena organizacija pokazuje da je niža zdravstvena pismenost povezana s rizičnijim zdravstvenim izborima (poput pušenja), većim brojem nesreća na radnom mestu, lošijim upravljanjem hroničnim bolestima (poput dijabetesa, infekcije HIV i astme), slabijim pridržavanjem propisane terapije, povećanom hospitalizacijom i češćom prevremenom smrću.

Uz edukaciju građana važno je i bolje komuniciranje pacijenta i zdravstvenog osoblja. Pacijentu se mora omogućiti da slobodno pita lekare i medicinske sestre sve što ne shvata, ne razume ili ga zanima. Podaci govore kako čak 60 posto anketiranih odmah nakon posete lekaru ne razume uputstva o uzimanju propisanog leka, a u Evropskoj uniji prosečno 548 ljudi dnevno umre zbog nepravilnog uzimanja leka.