Unicef: Srbija šesta u svetu po porastu broja obolelih od malih boginja

Zdravlje 01. mar 201914:03 > 14:08
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Srbija se nalazi na šestom mestu na listi deset zemalja sa najvećim povećanjem slučajeva malih boginja između 2017. i 2018, saopštio je UNICEF upozoravajući da alarmantno globalno povećanje slučajeva malih boginja predstavlja sve veću opasnost za decu.

Unicef upozorava da se broj globalnih slučajeva malih boginja povećao do alarmantnog nivoa, i da je situacija najkritičnija u deset zemalja koje čine 74 odsto ukupnog povećanja, kao i nekim zemljama koje su ranije bile označene kao zemlje bez malih boginja.

Na toj listi Srbija je na 6. mestu sa 4.355 obolelih u tom periodu, posle Ukrajine (30.338), Filipina (13.192), Brazila (10.262), Jemena (6.641) i Venecuele (4.916).

Za Srbijom slede Madagaskar sa 4.307 obolelih, Sudan sa 3.496, Tajland sa 2.758 i Francuska sa 2.269 obolelih.

Epidemija u Srbiji je nastala zbog toga što određene grupe u opštoj populaciji nisu bile vakcinisane, a njihov broj je bio dovoljno veliki da dovede do cirkulacije virusa i širenja infekcije, navodi Unicef.

„Epidemija je ukazala na značajan broj odraslih osoba koje nisu vakcinisane ili su nepotpuno vakcinisane, kao i da ima dosta dece mlađe od pet godina koja nisu vakcinisana zbog oklevanja roditelja uzrokovanog glasinama o kvalitetu i bezbednosti MMR vakcine i navodnoj povezanosti sa autizmom“, dodaje se.

Ta organizacija je navela i da je od početka epidemije u Srbiji oktobra 2017, Ministarstvo zdravlja aktiviralo povećan nadzor i preventivne mere, što je dovelo do smanjenja broja novo-inficiranih. U februaru ove godine, zabeležen je samo jedan slučaj malih boginja, i očekuje se da će se epidemija zaustaviti za nekoliko meseci.

 „Da bi podržao napore Vlade, Unicef i partneri su sproveli istraživanje o znanju, stavovima, praksama i ponašanju kako bi se povećalo razumevanje faktora koji uzrokuju oklevanje roditelja da vakcinišu svoju decu; razvili i sproveli kurs za 150 zdravstvenih radnika o interpersonalnoj komunikaciji sa oklevajućim roditeljima o imunizaciji; započeli aktivnosti sa Vladom da se unapredi lanac snabdevanja vakcinama; i sačinili nacrt komunikacione strategije kako bi se reagovalo na bojazni ljudi u vezi sa imunizacijom“, dodaje se u saopštenju.

Globalno gledajući, 98 zemalja je izvestilo o povećanom broju slučajeva malih boginja u 2018. godini u odnosu na 2017, što predstavlja opadanje napretka u borbi protiv ove visoko preventabilne bolesti koja potencijalno može da ima smrtni ishod, navodi Unicef. Crna Gora je sa 203 obolela treća na listi zemalja sa velikim brojem zabeleženih slučajeva malih boginja u 2018, a koje nisu imale slučajeve u 2017. godini.

„Ovo je poziv za uzbunu. Imamo bezbednu, efikasnu i jeftinu vakcinu protiv ove izuzetno zarazne bolesti – vakcinu koja je u poslednje dve decenije godišnje spasila milion života“, izjavila je Henrieta H. Fore, izvršna direktorka UNICEF-a.

„Ovi slučajevi se nisu pojavili preko noći. Kao što su ozbiljne pojave koje smo videli danas nastale tokom 2018. godine, nedostatak akcije danas će imati katastrofalne posledice za decu sutrašnjice“, dodala je ona.

Loša zdravstvena infrastruktura, građanski nemiri, nedovoljna svest, nepoverenje i oklevanje za vakcinaciju su u nekim slučajevima prouzrokovali epidemiju i u razvijenim i u zemljama u razvoju. Tako je, na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen 791 slučaj, što je šestostruko povećanje od 2017 do 2018. godine. Epidemija se nedavno pojavila u državama Njujork i Vašington.

„Skoro svi slučajevi se mogu sprečiti, a ipak deca podležu zarazi čak i u mestima gde jednostavno nema nikakvog opravdanja da se to desi“, rekla je Fore. „Male boginje jesu bolest, ali prečesto je prava infekcija zapravo pogrešna informacija, nepoverenje i neodlučnost. Moramo da učinimo više da damo ispravnu informaciju roditeljima, kako bismo bezbedno vakcinisali svako dete“.

Unicef je uputio hitan apel vladama, zdravstvenim radnicima i roditeljima da učine više da se zaustavi bolest kroz razumevanje da su vakcine bezbedne i efikasne i da mogu da spasu život dece, vakcinaciju sve dece uzrasta od šest meseci i pet godina tokom epidemije i obuku i opremanje zdravstvenih radnika kako bi mogli da pruže kvalitetnu uslugu.

Analiza je zasnovana na globalnim podacima Svetske zdravstvene organizacije o malim boginjama i rubeoli u 194 zemlje tokom 2017 i 2018 godine. Analiza je bazirana na ukupnom broju potvrđenih slučajeva malih boginja, precizirano je.

Male boginje su visoko zarazne, više nego ebola, tuberkuloza ili grip. Virus može da se prenese čak i dva sata nakon što zaražena osoba napusti prostoriju. Prenosi se kroz vazduh i inficira respiratorni trakt, što može da dovede do smrti pothranjene dece ili beba koje su previše male da bi dobile vakcinu. Kada nastupi zaraza, ne postoji konkretan način da se bolest leči, te je vakcinacija jedini način da se spasu životi dece.