Pustai: Učestalost oboljevanja od morbila najveća u Srbiji

Zdravlje 24. avg 201817:43 > 17:52
Podeli:
Izvor: N1

U Srbiji je u prvih šest meseci 2018. godine od malih boginja preminulo 15 ljudi, a Svetska zdravstvena organizacija navodi da je u istom periodu prijavljena oko 41.000 slučajeva malih boginja u Evropi, što je više nego tokom cele jedne godine u poslednjoj deceniji.

Poslednji izveštaj SZO pokazuje da je Srbija u vrhu evropskih zemalja po broju obolelih od malih boginja.

„To nije situacija samo u Srbiji, slično je i u razvijenim zemljama poput Italije, Francuske, ali i u Rusiji, Ukrajini ili Grčkoj. Međutim, učestalost oboljevanja je bila najveća u Srbiji zato što je povezana za brojem stanovnika. Ukrajina ima najveći broj obolelih, ali kada govorimo o učestalosti, iako Srbija ima mnogo manje stanovnika, bolest se češće javlja. Tokom prošle i početkom ove godine registrovali smo epidemiju malih boginja u u nekoliko zemalja što zahteva dodatnu reakciju ministarstava zdravlja i zdravstvenih ustanova ne bi li se sprečila veća epidemija“, rekla je šefica kancelarije SZO u Srbiji Žofia Pustai.

Objašnjenje SZO je da se ljudi nedovoljno vakcinišu.

„To je kompleksno pitanje i ima više razloga za oklevanje kada je reč o vakcinaciji. Zato smo i pre izbijanja epidemije malih boginja u oktobru 2017. godine počeli da sugerišemo vlastima da se pozabave tim pitanjem. Uzrok može biti strah, nedostatak informacija o benefitima vakcinacije, nedovoljno znanja o smrtnim posledicama ove zarazne bolesti. Može biti i nedostupnost vakcina ili njihov nedovoljni broj. Jasno je, međutim, da moramo da se pozabavimo tim problemom i moramo da razumemo suštinske razloge za nevakcinaciju“, objašnjava.

I dalje je živa debata o opovrgnutoj studiji staroj dve decenije koja je povezala MMR vakcinu sa autizmom.

„Na stotine dokaza je objavljeno, čak je ta studija koja je dovela u vezu MMR vakcinu sa autizmom povučena. Jasno je dokazano ta takva veza ne postoji, a mi to moramo iznova i iznova da objašnjavamo, jer je načinila ogromnu štetu. Ne samo u Srbiji, već globalno. Vakcinacija je najveće otkriće ljudskog čovečanstva i veoma je tužno videti da se u 21. veku i dalje borimo sa bolešću koja može da se spreči vakcinacijom. Ono što treba da osiguramo je da 95% populacije bude vakcinisano, jer je to jedini način da zaštitimo ljude“, smatra Pustai.

Govoreći o odluci Vlade Srbije da uvede kazne za roditelje koji ne žele da vakcinišu svoju decu, rekla je da je oduvek prisutna debata da li vakcinacija treba da bude obavezna.

„U mnogim zemljama, među kojima ima i onih u Zapadnoj Evropi, vakcinacija nije obavezna. Ali, čak i u tim zemljama deca mogu da se upišu u školu jedino ako su vakcinisana. Različite zemlje koriste različite metode, ali je veoma važno da se deca vakcinišu pre polaska u školu. Ključna poruka je da je odgovornost i na roditeljima, i na vladajućim strukturama, ali i na zaposlenima u zdravstvu, jer svako dete ima pravo da bude vakcinisano“, zaključuje Žofia Pustai.