Čekajući donora: Kad boli, samo se molite da zazvoni telefon

Zdravlje 21. jul. 201816:28 > 19:22
Podeli:
Izvor: N1

Predlogom novog Zakona o presađivanju ljudskih organa predviđa se takozvana "pretpostavljena" saglasnost o donorstvu. To znači da je svaki građanin potencijalni donor, ukoliko se za života ne izjasni drugačije, ili ukoliko posle smrti to ne uradi njegova porodica.

Stručnjaci kažu da bi se novim Zakonom popravila statistika koja pokazuje da je po broju donora Srbija na evropskom začelju, kao i da princip „pretpostavljenog donorstva“ postoji u zakonodavstvu većine zemalja Evropske unije.

Na najvažniji poziv u žvotu Slavica Obradović čeka četiri godine.

„Stalno gledate u telefon kad će da zazvoni, jer nam 24 sata moraju biti telefoni upaljeni. Najteže je kada imate bolove i kada vam je loše pogotovo kad ste hospitalizovani, onda se molite svakog sekunda da vam zazvoni više taj telefon“, priča Slavica.

Novi zakon o transplataciji za nju i još 2000 onih na listi čekanja, daje životno važnu prednost u trci sa vremenom.

„Lično sebe vidim da imam veću mogućost, da ću manje čekati, ne samo ja nego svi pacijenti koji smo na listi i da ćemo pre što je najvažnije ozdraviti“, dodaje.

Slavičina uverenja potvrđuje i evropski primer – liste čekanja u većini zemalja Unije su nepoznanica, a princip takozvane „pretpostavljene“ saglasnosti postoji u svim osim u Danskoj, Engleskoj i Nemačkoj, koje tradicionalno imaju visok procenat onih koji se odlučuju da dobrovoljno zaveštaju organe.

Na samom evropskom vrhu, sa 35 donora na milion stanovnika, je susedna Hrvatska, koja je Zakon poput ovog koji je trenutno u proceduri srpskog parlamenta, donela još 1998. godine. Srbija je, sa oko četiri donora na milion stanovnika, na evropskom začelju.

Novi zakon bi popravio tu statistiku, kažu stručnjaci, uz napomenu da država ne bi smela po automatizmu da postaje vlasnik organa svih pokojnih građana.

„Imaju, činjenica, i zemlje sa liberalnim tradicijama razvijenijim nego Srbija, slične zakone, ali se u tim zemljama često uputi pismo ljudima u kojima mogu da se izjasne o tome da li su za to da im organi budu na raspolaganju posle smrti ili nisu, recimo u Holandiji dobiju pismo, ukoliko ne odreaguju na pismo onda se pretpostavlja da su im organi na raspolaganju, dakle dali su informisani pristanak“, navodi Vojin Rakić iz Centra za bioetiku.

Novi srpski zakon porodici ostavlja mogućnost da se izjasni o donorstvu, ukoliko preminuli član to nije uradio.

Doktor Zoran Kovačević, koji je 2000-e godine inicirao uvođenje donorskih kartica, danas kaže da je novi predlog i od tog sistema napredniji, ali da će upravo zbog odredbe o porodici, ukoliko javnost ne bude adekvatno informisana, zakon ostati tek slovo na papiru.

„Ja se slažem da se izglasa taj novi zakon, međutim, mi nećemo se pomeriti s veoma nezavidnog mesta u Evropi po broju, ako je reč o broju donora na milion stanovnika, ako ne shvate odgovorni da nije dovoljna akcija, nego kontinuirana aktivnost na promociji donorstva, koja podrazumeva znači javne ličnosti, koje će govoriti pozitivno, političare“, navodi Zoran Kovačević.