Alergije na polen – kako lečiti i sprečiti alergijsku astmu

Zdravlje 27. apr 201811:02 > 11:04
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Kada u proleće počne sezona cvetanja drveća, kod osoba alergičnih na polen javljaju se neprijatni simptomi kao što su crveni, otečeni kapci, kijavica i umor. Tegobe su sezonskog karaktera i mnogi čekaju da bolest prođe "sama od sebe", ali ako se pravilno ne leči, s vremenom može postati hroničan problem - alergijska astma.

Kako da prepoznamo polensku alergiju, i koji je pravilan način lečenja?

Ružica Nadaškić, internista alergo-pulmolog, kaže za N1 da su znaci alergije kad neko ima zapušen nos, svrbe ga oči, grebe ga u grlu, svrbe ga uši… Pogotovo ako je zapušten nos kad ne postoji neka aktuelna virusna infekcija, dodaje.

Najpouzdanija metoda za detekciju polenske kijavice i elergije su kožne probe, koje se izvode nanošenjem na kožu ekstrakta alergena i posle toga se očekuje, nakon 10 do 15 minuta, reakcija, navodi doktorka. Dodaje da metoda nije bolna ni neprijatna i da se svodi samo na malo grebanje kože na mesto gde se nanose kapi alergena.

Mace koje lete od kestena nisu znak alergije, mada su neprijatne za sve, ali sada su aktuelni poleni trava i poleni breza, dodaje doktorka.

Ambrozija cveta, podseća, krajem avgusta, tokom septembra i oktobra. Osobe koje su alergične na ambroziju, ne mora da znači da su alergične i na druge polene, navela je.

Doktorka savetuje da se ne ide nikako u apoteku, već prvo kod alergologa, kako bi se utvrdilo o kojoj je alergiji reč, nakon čega se određuje terapija i, prema vremenskom periodu, kako da je pacijent uzima i u kojoj dozi.

Lekarka je navela da se protiv alergije koriste antihistaminici, i istakla da ljudi beže od intranazalnih kortikosteroida, koji su jedno od rešenja, a da oni manje štete naprave sluznici nosa nego alergija. Oni nisu lekovi koji se šire po celom organizmu, dodaje.

Antihistaminici nemaju nikakve neželjene efekte, jer su to lekovi nove generacije, navodi doktorka. Ona kaže da su lekovi prve generacije dovodili do pospanosti, stvarali su gojaznost, ali najsavremenija generacija nema nikakve nuspojave.

Lekarka je dala savete ljudima koji imaju probleme sa alergijama – uz lekove, kaže da je dobro da izbegavaju vremenske nepogode – period kada jako duva vetar, praćen kišom – i da se obaveštavaju preko Agencije za zaštitu životne sredine koja u svakom momentu ima nalaz polena u vazduhu i o tome obaveštava stanovništvo.

Ne treba da jedu med, piju čaj od kamilice, dodaje.

Kaže da postoje i ukrštene alergije – pa osobe koje su alergične na polen mogu da budu alergične na zelene jabuke, dinje, ali dodaje da to nije obavezno.

Izbeći da dođe do alergijske astme

Alergijska kijavica obuhvata gornji deo disajnih puta, ali ukoliko se ne leči, spušta se s vremenom u donje partije i dovodi do alergijske astme. Zato treba ispitivati na šta postoji preosetljivost i lečiti se, i izbegavati da dođe do toga, navodi gošća Novog dana.

Alergijska astma može da se leči, da se dovede u stabilno stanje i da pacijenti nemaju tegoba, ističe.

Povremeno može da im se i obustavi terapija, smanjuje, ali nelečena astma može da dovede do hronične obstruktivne bolesti pluća, dodaje.

Pogoršanje astme i komplikacije dovode da se tegobe fiksiraju, da ne zavise više od vremenskih prilika, kaže gošća N1.

Hemikalije protiv komaraca bezbedne

Govoreći o hemikalijama kojima se zaprašuju komarci, kaže da su to bezbedne supstance, da nemaju iritativno dejstvo na disajne organe ni bolesnih ni zdravih ljudi.

One su ispitane od strane Agencije za biocide, nisu škodljivi ni za male kućne ljubimce, a kamoli za ljude, navodi.

Ne postoji alergija na ujed komarca, kaže doktorka, dodajući da je reakcija malo izraženija na mestu uboda kod osoba izrazito bele puti, jer imaju manje melanina.

Upitana o krpeljima, doktorka kaže da posle šetnje po parku treba pregledati svoje telo. Savetuje ljudima da nikako sami ne vade krpelje, već da se obrate lekaru kako bi se to stručno eliminisalo. Dodaje  potrebna je antibiotka zaštita.

Sa doktorkom razgovarala Neda Kurjački: